Pitam se. Ne očekujem da ću pronaći neki odgovor, ali vredi se preslišati nečovečnih momenata.

Nisam raskinula ni sa kim već sedam godina. Još od razvoda.

Ali su zato sa mnom u tom periodu raskidali dva puta. Dva potpuno različita momka ostavila su me na, po surovosti, savršeno sličan način.

Prvi, dugogodišnja veza, zlatan dečko, malo ‘ladan, malo spor, malo neodlučan, ali hej, odlučio je da raskine sa mnom, treba ga podržati u tako radikalnoj odluci. I, znate koji je momenat odabrao?

Izašla mi je knjiga i održala sam prvu promociju i bila sam totalno euforična. Sve mi je pomogao oko organizacije promocije, ali umesto da krunišemo divan dan moje knjige vođenjem ljubavi, on je otišao umoran. I posle par dana mi je preko telefona rekao da više ne može da bude sa mnom. Ne znam kako nisam skontala šta mi se sprema, kad je rekao gledam kako se tebi ostvaruju snovi, a ja… Valjda zato što sam bila previše zaprepašćena, moj spontani odgovor je bio ali ja tvrdo radim na tome već godinama i nisam izgovorila a na čemu ti radiš, ali jesam pomislila.

E pa, on je radio na planu za bekstvo od mog pogubnog uticaja.

Osećala sam se zaista prodato. U trenutku kad sam srećna i ispunjena, on to ne može da podeli sa mnom, možda ni da podnese i onda mi pokvari. Jeste mi pokvario. Da ga ne poznajem, optužila bih ga da je to kvarenje vrlo pokvareno smislio, da bi mi što efektnije pokvario. Ali on nije pokvaren. Osim nesvesno.

The Break Up 007 Kako da raskineš kao čovek?

Raskidala sam i ne znam koliko sam povreda nanela. Ali mogu da pretpostavim

Pa, uteha je stigla veoma brzo. I brzopleto. Kad sam se uverila da mi je dečko zaista bivši i da nije hteo samo da me izdrnda i kazni za uzlet u radost sa kojom on nema veze, upala sam u odavno postavljenu zamku i nisam čula kad je škljocnula, jer sam želela da se vozim najluđe, da se osećam potpuno, a ne samo polovično euforično. Uspela sam i potrajalo mi je par meseci, koliko obično i traje prva zaljubljenost. Posle toga sam shvatila da imam najgoreg dečka ikad, uz potpunu spremnost da vidim šta iz toga treba da naučim. Samo što je lekcija ubij i beži istrgnuta iz svakog mog udžbenika. I tako sam ostala. Da bih opet bila ostavljena. Par dana nakon 45. rođendana, koji sam u magnovenju obeležila par dana nakon sahrane moje bliske prijateljice.

Toliko sam bila tužna da uopšte nisam shvatila kakav je majstorski manevar izveo moj najgori dečko. Dostojan nagrade za najgoreg dečka.

Bila sam u stanju opsesivne potrebe da prihvatim gubitak. Toliko sam razmišljala, odmotavala filmove, preispitivala razmenu, u naporu da pronađem neki nagoveštaj, neko mesto gde su zakazali i moja intuicija i moje prijateljstvo, da to što mi se dečko zaljubio gotovo da nije skrenulo moju pažnju. Potrajalo je prilično dok sam obradila toliki emotivni materijal i onda me spoznaja o tome koliko je najgori ispao moj najgori dečko stigla retroaktivno. Ali to me pogodilo samo na kratko – u trenutku dok sam shvatala šta se desilo. U međuvremenu se još koješta događalo, pa je udarac tog bumeranga bio prilično tamponiran.

I sad, ispada da me je gori ostavio bolje.

Teže mi je palo oduzimanje od vreće sreće nego dodavanje u vreću gubitaka – prijateljica, mladost, veza.

Pa, u mladosti sam bila dosta arogantna i verovatno sam neke ljude povredila ostavljajući ih, baš kao da sam pokvarena i najgora. Hoću reći, možda sam zaslužila.

Ali više mi ne pada na pamet da me neko ostavlja, niti da ja nekog ostavljam.

Sve što stavim u vreću sreće ostaće tu, da me greje i hrabri, ništa me drugo ne zanima.

Neka drugi pokušavaju da raskinu i ostanu čovečni.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

 

Editors choice