Pa, ako počnete na vreme i svakoj posvetite godinu-dve svog života i ne samujete mnogo između dve veze, može da dostignete zavidan broj. Kako uopšte znamo koliko traje ozbiljna veza? Pa znamo. Ne ispod godinu dana. I najviše sedam. Manje od godine je nerespektabilno, a više od sedam ne samo da je ludilo, nego je i priroda protiv ovako neprirodno duge veze, koja nije brak. Životni ciklusi kriziraju i teže da se transformišu posle sedam godina, a za to vreme su vam se u telu već sve ćelije razgradile i nanovo formirale. Čista hemija. A kad je hemija, onda je ludilo.
Sad kad smo utvrdili trajanje ozbiljnih veza, još da definišemo šta je zapravo, ozbiljna veza.
Što će ići malo teže, zbog tog automatizma vremenske odrednice. Svaka veza duža od godinu dana je ozbiljna.
Ali nas niko ne sprečava da vezu već posle nedelju dana shvatimo krajnje ozbiljno. Da počnemo da vežbamo, jer novi dečko voli mišiće, a jer mu se sviđaju naše noge, da nosimo miniće. Da odjednom zavolimo motore i pivo, jutarnji džoging i derbije. Kad nam se neko sviđa mi počnemo da se pretvaramo u nekog sličnog njemu, jer mislimo da će to da mu se sviđa, a zaboravljamo da smo mu se dopale, takve kakve nas je upoznao. Ali mi uvek želimo da poboljšamo, promenimo, razvijemo i unapredimo početno i zatečeno stanje, jer stvari shvatamo ozbiljno. Od odmah.
