Kompromis: Da li da se zadovoljim onim što me ne zadovoljava

Kompromis: Da li da se zadovoljim onim što me ne zadovoljava

strana 1 od 2

Potreba za zadovoljstvom ponekad nas gura baš tamo kuda ne želimo da idemo – putem kompromisa, koji se obično prvi pojavi na tenderu potrebe. Bilo da se radi o tome da vam se ne jede nešto slatko, nego tačno ekler, a njega nema ni u trećoj poslastičarnici pored koje prolazite, pa na kraju ipak uzmete provereno žito sa šlagom, ili rizikujete sa čiz kejkom, bilo da je u pitanju potraga za seksualnim partnerom.

Ih, ala mi je poređenje! Mogla sam da se zadržim na eklerima, jer ono što tražite u seksu je isto to. Obeznanjivanje od slasti velikim komadom slatkoće prelivene debelom korom čokolade kojom se nekako uvek umažete do laktova. I ekler ima baš pravi oblik. Dobro, malo je deblji.

Dakle, padne vam šećer u krvi (pojavi se nejebica i traži da joj položite račune) i shvatite da uprkos dijeti morate da pojedete nešto slatko (iako apstinirate, jer ne želite samo seks, shvatite da uprkos svojim principima treba da počnete da praktikujete seks, zdravlja radi).

Prvo što vam padne na pamet je veliki, debeli, sočni, čokoladni ekler koji se topi u ustima (frajer koga tek treba da upoznate i koji će da vas raspameti) i krenete u potragu. Ali, tražite na mestima na kojima ih, eto nema. A to su sva ona mesta koja su na vašoj trasi i zbog kojih ne morate da skrećete s puta, da idete u hodočašća, verete se po brdima i krčite staze kroz šibljake. Eh, ‘oćete eklere u svojoj zoni komfora?

dvoje Kompromis: Da li da se zadovoljim onim što me ne zadovoljava

Pa, možda i niste baš toliko zapeli za te eklere. Evo nisam ni ja. Jeste da mi voda ide na usta, ali evo neću više. Dakle, prelazim sa slatkiša na konkretno – ima tu još raznih kolačića. Mislim, mladića.