Zašto zagrljaji prekratko traju, iako se ljudi stalno i svuda grle pri susretu, i čak i kad su iskreni i topli u nekom trenutku zagrljeni sami prekidaju zagrljaj, jer razmena postaje očigledno veća od konvencionalne.
To je tema koju je jedna vrlo visprena cura pokrenula na Facebooku, ne sećam se više kakav je bio odziv, ali evo ja sam se odazvala svim srcem.
Jedino je sa decom dozvoljeno grliti se mnogo, nekonvencionalno i bez ograničenja. Ona uzvraćaju svom snagom, s radošću i privrženošću koja nikome i ni u čemu nije sumnjiva.
Kad grlite nekog kome se mnogo radujete, verovatno ćete se više puta odmaći i ponovo ga zagrliti kratko i čvrsto, odnosno, verovatno ga nećete držati u zagrljaju dugo i milovati i ljubiti kao što želite, osim ako vam nije ljubavnik.
Prijateljskim zagrljajima vreme je ograničeno, i kad potraju duže od konvencionalne dozvole, zagrljeni se odvajaju, iako bi se još grlili.
Neko je ograničio vreme trajanja prijateljskog zagrljaja, jer se uplašio ili postideo osećanja koja struje kroz predug zagrljaj
Možda zato što kroz takav zagrljaj teče čista emocija, ljubav koja nije ograničena ni prijateljstvom, ni konvencijama i koja postiđuje one koji je osećaju.
Možda zato što je ljubav izdajnička i jasno vam je koliko je lako da kad nekog veoma dugo grlite, počnete i da ga ljubite i koliko je telesna ljubav isto što i ljubav uopšte.
Kuda bi otišli prijateljski odnosi, koji su upravo ljubavni odnosi kad ih konvencije ne bi kanalisale?
Mene to ni malo ne brine.
Brine me zašto ljude to brine.
Zašto ih postiđuje to što ih ljubav razgolićuje?
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
