Kultura komunikacije: Čarobne reči

Kultura komunikacije: Čarobne reči

Nije u pitanju obična finoća, odnosno ono što zovemo kućnim vaspitanjem. Hvala, izvinite, molim vas, samo izvolite – uz osmeh, znaci su osnovne uljudnosti, koje ipak ne možemo očekivati od svakoga koga sretnemo. Ljudi su užurbani, grubi, namršteni, zabrinuti, ne gledaju oko sebe i ako im se nađete na putu, smetate im i nervirate ih, a ako ste im potrebni, očajni su i ne očekuju da će dobiti pomoć. Kolektivno nisko stanje svesti direktno je povezano sa niskim standardom i egzistencijalnim problemima. Obično nikome nije do finoće, ako ne zna kako će ovog meseca platiti račune. Osim ako, kao individua, ne podležete kolektivnom ludilu i ne uviđate da treba da se suprotstavite svemu što vam sužava svest, da budete opušteni, komunikativni, otvoreni, ljubazni i predusretljivi, iako kolektivna atmosfera diktira drugačije, a Veliki Brat više voli namrštene, neuljudne, grube i zaplašene članove kolektiva, nego oštroumne pojedince, koji poznaju snagu čarobnih reči i ne oklevaju da je upotrebe.

Najčešće je dovoljno biti uobičajeno fin.

Međutim, uobičajena finoća ne radi tamo gde treba da se razreše problemi u komunikaciji, da se ispravi neka nepravda, dokaže neko delo ili nedelo, saopšte osećanja, zahtevi i očekivanja.

effective communication Kultura komunikacije: Čarobne reči

Tu su potrebne neke druge čarobne reči, koje ne spadaju o običnu finoću, ali proizilaze iz nje.

Potrebne su reči iskrenosti i neposrednosti, koje nisu grube, optužujuće i neistinite. Sve su reči takve, ako se njima služimo u nameri da dopremo do drugog bića, da se povežemo direktno sa izvorom ljudskosti u drugom čoveku. Da ne slušamo površne grubosti, napade kojima ego pokušava da se zaštiti, koje iskazuju strah, nepoverenje, nesigurnost i ugroženost.

Razgovarati sa nekim ko je pod nabojem, ko oseća da je napadnut i ne razmišlja za čim poseže da bi se odbranio, zahteva čarobne reči. U njih svakako ne spada instrukcija smiri se – ona dodatno uznemirava onoga ko je pod stresom, jer ga proziva za neuravnoteženo ponašanje i nosi poruku nemoguće je razgovarati sa tobom kad si takav, koja je u suštini prekorna, podrivačka i neistinita. Ako želite da nekoga umirite, morate upotrebiti čaroliju razumevanja i ostati emotivno distancirani od njegove uznemirenosti. Priznajući nekome pravo da bude uznemiren, dajete uverenje koje mu je potrebno da bi mogao da razgovara. Pokazujete da ste na njegovoj strani. Zadržavajući emotivnu distancu, emitujući sopstvenu smirenost i razložnost, međutim, zadržavate stranu objektivnosti i pozivate uznemirenog da vam se pridruži.

Možda možete da smislite neke dobre rečenice, kad vam zatreba čarolija. Ali čarobne reči, rekosmo, potiču od bazične finoće. One koja je nekima teška i neizvodljiva. Od navike da ljude uvažavate, slušate i razumevate ono što zaista saopštavaju, iako se služe neadekvatnim rečima.

Izvori fotografija: teacher4lifecb.wordpress.com, chemicallycultured.com

Aleksina Đorđević