Kvart snova: Haight-Ashbury

Kvart snova: Haight-Ashbury

Oblast San Franciska koja je sada poznata kao Hejt (Haight) bila je pretežnim delom obradiva zemlja pre nego što je žičara izgrađena osamdesetih godina XIX veka i tako je spojila sa ostatkom grada. Do ranog početka XX veka, Hejt se preobrazio u oblast srednje klase sa viktorijanskim kućama. Do pedesetih godina ovaj kraj je propao i mnogi njegovi stanovnici srednje klase otišli su. Šezdesetih godina  privukao je boeme i hipike.

Hejt-Ešberi nalazi se blizu državnog univerziteta u San Francisku i parka Golden Gejt. Hejt će predstavljati središte hipi kulture nešto više od godinu dana, pre njenog preseljenja u unutrašnjost zemlje. Mladi ljudi hrlili su u ovaj kraj da bi bili deo hipi  pokreta koji se suprotstavljao ratu u Vijetnamu, prigrlivši slobodnu ljubav i kritikujući vrednosti srednje klase, kao i institucije vlasti, poput Vlade i policije. Hipici su nosili  slogane kao što su “Vodite ljubav, a ne rat” i “Uključi se, pokreni se i odbaci pravila”, “Striktno je zabranjeno zabranjivati”. Prema procenama, tu je od početka psihodeličnog pokreta do jeseni 1967. godine živelo oko 75.000 osoba.

slika 15 Kvart snova: Haight Ashbury

U okolini su obitavali muzičari i bendovi, kao što su Dženis Džoplin (Janis Joplin), The Grateful Dead i Jefferson Airplane. Takođe je postojala radikalna društvena grupa The Diggers(veoma aktivna grupacija Hipika; sastavljena od bivših članova pozorišne trupe San Francisko Mimo Troupe), koja je obezbeđivala besplatnu hranu, zdravstvenu pomoć,  privremeno sklonište onima kojima je bilo potrebno. Ova grupa čiji su se principi bazirali na antikapitalističkoj filozofiji otvorila je i prodavnice besplatne robe u kojima su ljudi mogli da nabave namirnice, a da ne plate. Takođe su organizovali besplatne koncerte i ulične pozorišne nastupe, među kojima je bila i parada “Smrt novca”. U “kvartu snova” postojalo je nekoliko radnji koje će imati ne tako malu ulogu u širenju hipi pokreta. Jedna od najznačajnijih je Psychodelic Shop (psihodelična radnja) braće Telin, Rona i Džeja,  koja je otvorena 1966. godine. Njihova radnja je prva koja je posvećena psihodeličnim knjigama i proizvodima. Braća Telin su veoma značajni za celokupnu hipi zajednicu jer su u januaru 1967. godine organizovali World’s First Human Be-In (Prva svetska akcija ljudskog kontakta) ili Gathering of the Tribes (Skup plemena)  koji je privukao 35,000 ljudi iz svih krajeva sveta koji su došli da čuju Timotija Lirija (Timothy Leary) i Alena Ginzberga (Allen Ginsberg), kao i bendove među kojima je bio Jefferson Airplane. Ovaj događaj se smatrao uvodom u “Leto ljubavi” kasnije te godine. Razvoj hipi pokreta u San Francisku, posebno u kvartu Hejt, prati otvaranje brojnih kafea, noćnih klubova i butika gde se mladi okupljaju. Otvara se The Blue Unicorn, prvi coffee house gde su se okupljali umetnici, intelektualci, boemi… Tu su  se održavali skupovi Sexual Freedom League i Legalize Marijuana Movement. Psihodelični pokret ovog kvarta trajao je kratko. Ken Kizi je najviše doprineo razvoju psihodelične revolucije. Najznačajniji događaji ovog perioda su Digger’s Death of Money i Rebirth of the Haight Parade (Smrt novca i ponovno rođenje Hejta) u decembru 1966, za kojom, manje od godinu dana kasnije, u oktobru 1967, sledi još jedno okupljanje koje najavljuje smrt hipija i rađanje slobodnog čoveka. Ona, u stvari, predstavlja početak kraja Hejta.

slika 2 Kvart snova: Haight Ashbury

Manifestacija “Leto ljubavi” je organizovana u lošim vremenskim uslovima koji, tog leta 1967. godine, i one najoduševljenije odvraća od dolaska u San Francisko. Počinje proslavom dugodnevnice, a slične proslave planirane su u celoj zemlji. Tog leta se u Kaliforniji i širom SAD održavaju brojne manifestacije i veliki broj festivala. Nakon poleta 1966. i 1967. godini, situacija u Hejtu znatno se pogoršava.  Kvart postaje opasno mesto koje obiluje lopovima i banditima i u kome se sve više prodaju teške droge kao što je heroin. Broj džeparoša i kriminalaca brzo raste, a dešavaju se i ubistva. Ide se i u krajnosti, kao što je pojava sve većeg broja satanističkih obreda. U jesen 1967. godine hipici slave sećanje na engleskog satanistu Elistera Kroulija, što svedoči o dezorijentaciji hipika. U znak sećanja dolazi i Čarls Manson, bivši hipik, koji, privučen takvim obredima, u avgustu 1969. godine ubija Šeron Tejt i četiri druge osobe. Dolazi i do žestokih sukoba u  julu 1967. i još većih u februaru 1968. godine, u kojima se sukobljavaju policija i ljudi sa ulice.

Hejt-Ešberi se brzo potvrđuje kao zabluda, san o potpunoj slobodi koji je pred ružnom stvarnošću brzo iščezao. Teškoće svakodnevnog života u tom prenaseljenom delu grada i gubitak autentičnosti do kojeg će doći zbog prevelikog prisustva u medijima, pravi su razlozi sumraka. Nekadašnje hipi naselje počelo je ubrzano da gubi stanovnike kada je jedan par hipika pronađen ubijen u podrumu svoje kuće. Od tada, svakoga dana je odlazilo po nekoliko ljudi i od nekadašnje hipi zajednice, pune tolerancije prema ljudima drugih rasa i kultura, nije ostalo ništa.


Ivana Malenčić je studentkinja sociologije koja obožava svoje prijatelje, crtane filmove, rock muziku, i traži svoje mesto u koordinantnom sistemu haosa. “Volim da mislim o tome kako ćemo da slomimo ili zbacimo ceo postojeći poredak. Privlači me sve što je u vezi sa revoltom, neredom, haosom, a posebno aktivnosti koje naizgled nemaju nikakvu svrhu. Čini mi se da je to put ka slobodi – spoljašnja sloboda je način da se postigne unutršnja sloboda.” – Džim Morison