La bellissima

La bellissima

monica bellucci 01 La bellissimaU rodnoj Italiji poznata je po nadimku “La bellissima” ili prelepa, pridev koji je na najbolji mogući način opisuje. Proglašena je najvećim svetskim seks simbolom današnjice, a  privlači kao magnetom ne samo muški već i ženski pol. Muškarci je vole zbog senzualnosti i seksipila koji je prate gde god da se pojavi, žene joj se dive jer je bez stida stavila u prvi plan ono najranjivije i najnežnije kod svake žene. Da je Bog nije obdario samo lepotom već i talentom dokazuju filmska ostvarenja, skoro šezdesetak, po kojima je poznata široj javnosti.  Pogađate već da je zvezda, sa kojom vas upoznajemo danas, italijanska glumica Monika Beluči.

Život ove prelepe crnke, tipične mediteranske lepote, počeo je u malom mestu u provinciji Umbrija, Città di castello, 30. septembra  1964., u kojem je odrasla obožavajući svetske filmske ikone, njene sunarodnice, Sofiju Loren, Anu Manjani, Đinu Lolobriđidu i Klaudiju Kardinale.  Odrasla je kao jedinica u porodici vlasnika transportnog preduzeća Luiđija Belučija i slikarke Marije Gastineli. Već dok je pohađala klasičnu gimnaziju, počinje da radi kao model. Sa osamnaest godina upisuje studije prava u Pizi,  tokom kojih će, na nagovor prijatelja, početi da se bavi manekenstvom. Modne piste Milana, Pariza, Njujorka udaljiće je od advokatske karijere i staviti na put glume.  Svoju prvu filmsku ulogu dobila je već daleke 1990. u filmu Dina Rizija “Život sa sinovima”.  Posle nekoliko italijanskih glumačkih ostvarenja, pruža joj se prva američka prilika. Primećuje je Frensis Fred Kopola, koji će joj dodeliti ulogu jedne od Drakulinih nevesti u adaptaciji ”Drakula”  Brema Stokera, 1992. godine.  Odmah po povratku u Italiju, igraće u filmu “Heroji”. Kako je vreme odmicalo, nezadovoljna stanjem u italijanskoj kinematografiji, seli se u Francusku gde će debitovati u filmu “Apartman”, 1996. godine, koji će joj doneti ne samo prestižnu nagradu “Cezar”, ekvivalentnu američkom “Oskaru” već i ljubav. Na snimanju pomenutog filma, upoznaće glumca Vinsenta Kasela, sa kojim je u braku od 1999. i ima dve ćerke: Devu i Leoni.

Osim sa suprugom, sa kojim je radila u više projekata od kojih treba pomenuti “Doberman” iz 1997., “Pakt sa vukovima” iz 2001., “Nepovratno” iz 2002., film koji će ostati upamćen po scenama silovanja i prevelikog nasilja koje je uzburkalo javnost, sarađivala je i sa poznatim imenima kao što su  Morgan Frimen i Džin Hekman, sa kojima je igrala u trileru “Pod sumnjom”  iz 2000.; Brus Vilis koji joj bio partner u ratnom filmu “Jecaji sunca”; Mel Gibson sa kojim je sarađivala u filmu “Stradanje Hristovo” iz 2004. Najviše će ostati upamćena po ulozi u filmu “Malena” iz 2000., u kojem je igrala Malenu Skordiju, prelepu udovicu koju svi muškarci obožavaju a žene joj zavide.  Zahvaljujući ovoj ulozi, koja joj je donela nominaciju za nagradu publike na Evropskom filmskom festivalu, steći će svetsku slavu.

Monika Beluči, mediteranska lepotica koju zadnjih godina proglašavaju za najlepšu ženu sveta, san je svakog muškarca na planeti. U Americi čak postoji udruženje muškaraca, koji su skupili do sada preko 10 000 potpisa, čija je želja da se napravi klon ove italijanske seks bombe jer kako kažu, šteta je da samo jedna takva postoji. Nećemo komentarisati, naravno, iako u prilog ovakvim tvrdnjama postoje i dokazi. Dovoljno je da na internetu potražite slike ove filmske dive, na kojima je više “svučena” nego obučena, ako pod tim terminom možemo zavesti njene “krpice“ koje više otkrivaju nego što pokrivaju, i shvatićete razlog opčinjenosti muškog sveta širom planete. A ako ste dama, koja sa trunčicom zavisti posmatra predmet obožavanja svog muškarca, nemojte da to previše uzimate k srcu. Nijedna dama nije savršena, pa ni Monika Beluči. Sumnjate? Ako je za vas savršenstvo nositi cipele sa br. 41 i po, onda samo napred. Nervirale se vi ili ne, drage moje dame, Monika Beluči će ostati nedosanjani san svih onih muškaraca širom sveta koji, pak, zavide Vinsentu Kaselu sa kojim bi se rado menjali makar na jedan dan. Snovi, srećom, bar što se ženskog sveta tiče, se ne ostvaruju tako lako.


Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka.