Legende nisu izmišljene. Kao što ni jedna priča, bajka, fantazija nije izmišljena. Sve su stvarne. Samo što su legende poput ljuljaški, kolevki i korpi, poput mreže ispletene da čuva nešto istinito, što je potrebno sačuvati svetlim, snažnim i istim, kroz vremena koja se menjaju, za ljudske duše koje se kolebaju. Snažne i preterane slike o ljudskoj moći i snazi, o proviđenju, o božijoj intervenciji tamo gde ne ponestaje volje kad ponestane snage, o ljubavi koja spaja preko kraja sveta i života, o paklovima koji večno sagorevaju posrnule, rajevima koji uzdižu blažene u spoznaju spokojstva, radosti i blagosti, sve to mora da bude tako snažno i naglašeno.

Dobro i zlo su oštro suprotstavljeni zato da bismo mogli da ih razlikujemo bez ikakve dileme. Kad tako jasno vidimo šta je šta, možda ćemo se lakše snaći u realnosti, gde suprotnosti nisu tako očigledne, nego su prepletne stvarajući ravnotežu u kojoj niko nije potpuno zao, ni savršeno dobar.

Legende su bukvari iz kojih učimo večne vrednosti.

Preterana hrabrost i snaga treba da jakim bojama prikažu moć hrabrosti i snage, pa ako neke njene deliće osetimo u izazovima svakodnevice, nešto u nama će zatreperiti prepoznavanjem i možda ćemo uspeti da budemo heroj dana, makar to niko ne primetio i ne opevao.

U realnom životu iskusićemo sve što se čuva u legendama, ako umemo da tumačimo suštinu i ako ne očekujemo da nam zmaj koji bljuje vatru sleti pod prozor, pa samo da uskočimo u sedlo i odletimo.

Zmaja moramo sami da stvorimo, a i vatru moramo sami da bljujemo, kad moramo.

back 600 Legende i bajke, sve su istinite

Svaka priča, lik, fantazija, personifikacija i metafora dolazi odnekud

Legende o tragičnim razdvajanjima i sudbinskim susretima srodnih duša uče nas da nikada ne posustanemo u ljubavi. Da pogledamo očima bića svakog koga sretnemo, da ga pogledamo u dušu i prepoznamo. Tako ćemo, ako pazimo da ne propustimo onu jednu, sudbinom zacrtanu, nama dodeljenu, sresti mnogo srodnih duša, koje oživljavaju legende u svojim srcima.

Bajke i priče istinite su na drugi način. One u svom tkanju slikaju svetove koji dolaze iz nekih drugih realnosti. Zemaljskih i nezamaljskih. Realnih realnosti i mogućih realnosti.

Neke su slika realnosti koju smo izbegli, neke one koju smo propustili, odnosno, koju nismo odabrali.

Neke su otisak realnosti koja nam preti i koju nam je bolje da ne odaberemo.

Neke priče su upravo izmislile realnost koja je pronašla svoje mesto u univerzumu, koja se negde upravo događa ili čeka da se dogodi.

Sa ličnim i običnim pričama isto je kao i sa bajkovitim I fantastičnim pričama. Lik iz romana čiju sudbinu pratimo realan je kao i vilenjak na straži u Zlatnoj šumi, a lik zlikovca, negativca i ubice isto je što i nakot Senke, stvoren kvarenjem i izopačavanjem ljudi. Osim što odslikavaju jedni druge, izmišljeni likovi, ljudski i neljudski, odslikavaju realnosti iz kojih dolaze, a koje su moguće ljudske ili tekuće neljudske realnosti.

Uostalom, sve što svako izmisli, pronađe svoje mesto u ovoj ili onoj vrsti realnosti, na ovom ili onom nivou događanja ili potencijala.

Sve postoji. Samo je pitanje odakle dolazi.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice