Kad prođemo kroz neki težak period, prebolimo vezu i ponovo se zainteresujemo za emotivne odnose, fokusiramo se na svoju obnovljenu energiju i tražimo ono od čega ćemo biti još življi i uključeniji. I skloni smo da zaboravimo da ne možemo isključiti loše i uzeti samo dobro, kao što usred teškog i bolnog perioda zaboravljamo da postoji i ono dobro i da se nećemo večito loše osećati. Emocije imaju zadatak da nas angažuju na takav način, da nas drže u sadašnjem trenutku, usredsređene na ono što se događa i to je dobro, čak i kad je loše. Prolazeći kroz razna iskustva, mi ipak učimo i stičemo ubeđenja koja nam služe u narednim iskustvima. A svaka lekcija ima uvek još i sledeći nivo.
Nećemo umreti od slomljenog srca
To je samo način da se kaže da ono što nas ne ubije, to nas ojača. A da li će nas svako novo iskustvo obogatiti i ojačati, ili nas pomalo načeti i obeshrabriti, zavisi od nas. Mi smo odgovorni za stanje svog srca i potrebno je da prihvatimo i bol i sreću – i sva ostala osećanja, koja ne možemo da biramo, jer su ona emotivni odgovor na situaciju u kojoj se nalazimo. Stičući mudrost, produbljujemo svoj odgovor i učimo da ne reagujemo samo emocijama, već suštinski, iz dubine bića. To se zove spontanost – adekvatan odgovor bića na situaciju u kojoj smo se našli. Drugo tumačenje spontanosti je spremnost – snaga koja potiče iz saznanja da smo preživeli sve do sada i da smo stekli nešto mudrosti i opuštenosti u odnosu na ono što život donosi.
