Razvoj komunikacionih tehnologija omogućio je čoveku da brzo i lako stupi u kontakt sa svima koje u datom momentu želi da čuje ili da sa njima razmeni po neku poruku. Korišćenje interneta i razmena mejlova postala je svakodnevica i nešto što znaju da rade čak i deca. Iako su čari virtuelne integracije dostupne svima, ne zaboravite da ste korišćenjem mobilnog telefona, računara i interneta ušli u svet u kome postoje jasna pravila lepog ponašanja. Osoba istančanog osećaja za meru nikada neće zaboraviti na “onlajn“ bonton.
Istraživanja koja dolaze iz Evropske unije kažu da prosečan korisnik interneta godišnje pošalje oko 11 000 elektronskih pisama, a primi čak dva puta više. Od tog broja samo 60 posto pročita, iako manje od 30 posto ima istinski značaj i sadržaj vredan pažnje.
Nepisano je pravilo da se opširni dodaci uz elektronsko pismo ne čitaju, naročito ako dolaze sa nepoznate adrese. One koje dobijamo uz pisma prijatelja čitamo kada imamo vremena, a dešava se da i na njih potpuno zaboravimo. Sve ovo treba imati na umu ako želite da vaša virtuelna poruka bude pročitana. Sasvim jasnih i zvaničnih pravila još nema, ali svako bi mogao na jednostavan način da utvrdi šta je dozvoljeno a šta treba izbegavati tokom internet komuniciranja.
Trudite se da imejl nema više od 5 do 10 rečenica, kraća forma je garancija da će vaše pismo biti pročitano. Kada je u pitanju veći dokument, što nije nemoguće, označite ključne delove tako što ćete ih podebljati, podvući slova i reči, ili markirati posebnim “alatima“ koji idu uz novije verzije programa za obradu tekstualnih fajlova. Najvažnije je zainteresovati onoga kome šaljete elektronsko pismo. Ukoliko poruku šaljete većem broju ljudi, grupama korisnika ili organizacijama, umesto da kao naslov napišete “OBAVEZNO PROČITATI!“ napišite samo suštinu vašeg dokumenta, u većini situacija dovoljna je jedna reč ili rečenica bez suvišnog filozofiranja, koja će jasno reći o čemu se radi u tekstu.
Posebno treba obratiti pažnju na dodatke koje šaljete i koje primate, a najviše računa treba voditi o činjenici kakav dodatak kome šaljete. Svaki atačment, pored sadržaja, nosi određenu meru rizika. Najčešći i najveći rizik je da se u dodtku vaše elektronske pošte krije virus, a zatim veliki problem može da prestavlja i njegova veličina. Nisu svi u mogućnosti da imaju brzi, bežični ili kablovski internet, tako da neko ne bi čekao na učitavanje vašeg pisma duže od 15 minuta pre nego što ga pošaljete proverite da li je zainteresovan za sadržaj pisma koji planirate da prosledite i obavezno ga obavestite o njegovoj veličini. Kraće filmove, spotove, muzičke numere i razne animacije bolje je da prenosite uz pomoć diska ili fleša. Iako ste dobili dozvolu od primaoca, trudite se da poslati dokument ne prelazi veličinu od jednocifrenog broja megabajta.
Od mejlova koji u sebi sadrže dodatke megalomanske veličine možete se zaštiti tako što ćete svoj imejl program podesiti da primi samo poštu određene veličine. Vodite računa kome šaljete fotografije i skenirane podatke, posebno ako primalac to ne očekuje, ili ukoliko to nije nešto toliko zanimljivo da na prvi pogled može da izmami osmeh i opravda takav gest.
Kada je reč o mobilnom telefonu izbegavajte da zovete nakon 22h, a još manje se trudite da nekoga zovete samo da biste ostavili svoj identifikacioni broj. Za ovakav gest nije slučajno izabran termin “cimanje“ jer niko od nas u trenutku kada zove ne zna šta radi osoba koju želite da čujete, možda joj mobilni telefon nije pri ruci, možda je stavrno i iscimate. Kada pisete sms poruke trudite se da budu jasne i kratke. Umesto “Pozdrav“ nemojte pisati “Pozz“, umesto “Kako si ti?“ nikako nemojte pisati “Si ti?“. Posebno se ne trudite da od latinice koja se kao pismo nalazi u svakom mobilnom telefonu napravite ćirilicu, čak i kada šaljete poruke kojima čestitate velike pravoslavne praznike. Slovo “D“ i “N“ nikako ne liče na čirilično “Д“ i “И“. Posebno izbegavajte da šaljete dugačke sms poruke koje više liče na vesti i kratke članke iz novina, nikada ne šaljite poruke u kojima se navodi da su osveštane moćima raznih svetitelja kao što je Vasilije Ostroški, Sveti Sava ili Sveti Nikola– besmislene su.
Pravila bontona su uvek ista i poželjna za sve, na svakom mestu i u svakom vremenu. Nema razloga da ih virtelna era ne prihvati. Činjenica je da ne moramo voditi računa kada šaljemo elektronsko pismo ili sms, ali o sadržaju, njegovoj veličini i pravopisu moramo razmišljati. Ako vodite računa, vremenom ćete saznati kakvi sadržaju interesuju vaše elektronske i virtuelne prijatelje, na taj način štitite i sebe dajući informacije o sopstvenim virtuelnim željama i navikama.
Milivoje Čolić
