U paralelnom univerzumu. Pio je rum. Zaliv je ispunjavao bluz, a njeno telo je ležalo pored njega. Vrhovi prstiju su mu bili topli, levom rukom je gasio cigaru. Opekao se, a duvan je i dalje pucketao. Ležala je pored njega. Sklopio je oči i ponovo ih otvorio, a ona je i dalje bila tu. Spustio je svoj topao pogled, dodir na njen stomak i polako se spustio niz njene butine, sve do i dalje toplih pločica terase od popodnevnog sunca. Nije znao šta greje njegov dodir više, njeno telo ili sunce Boke Kotorske. Dodirnuo je svaki deo njenih nogu, osluškujući pažljivo šapat njenih uzdaha, kao da nije bio siguran da li ona zaista leži na toplom tlu pored njega. Jedan jedini pramen kose nije na svom mestu, i gleda je.
Gleda njen pogled koji gleda zvezde i što više o njoj zna, zna sve manje. Njen pogled izgleda nekako sebično, pomalo razmaženo, kao i on, i zna da je baš zbog toga toliko želi. U pozadini se i dalje čuje ZZ Top i poslednji deo njene odeće pada sa toplih pločica na hladan beton ispod terase.
Arogantni pogled njenih usana na njegovom srcu
Njegova brada nežno je grebe po vratu dok joj ljubi grudi, dok njena ruka sklanja taj zalutali pramen kose sa njegovih tamnih očiju. Ta riđa kosa, kao da je znala da voli takve devojke. Egoistične, bahate, prelepe, savršene. Vrh njegovog jezika dodiruje njene usne, ljubi je kako samo on ume, slan vazduh brzo ulazi kroz njene nozdrve. Njeni nokti ostavljaju crvene stope na njegovoj koži, njegove trofeje. Nije siguran koje su boje njene zelene oči – jer je u njima izgubljen, ljubi njih i njene usne svojim pogledom. Toliko ona liči na sebe sa, u tom zelenom tri tamne crte, senkom njegovog, njegovog pogleda. Oseća drhtaj njenih nogu, savija prste u ekstazi i obavija ih oko njegovih leđa.
Mesec je odavno samo svetla mrlja na nebu, a zvuke mora su zamenili njeni uzdasi, njeni poljupci na njegovim usnama, njen jezik na njegovom telu. Stisak njenog pogleda je sve jači, a ona sve brže postaje devojka njegovih najluđih snova, i nije siguran da li dodiruje svoje srce ili njenu kožu, jer čini mu se kao da je ona svuda, da je udiše, da dodiruje vazduh iz njenih pluća. Njeno lice je simfonija emocija, dok se rum proliva sa njenih usana, između njenih grudi, niz njen stomak, sve niže, dočekujući ga sobom u svom uzdahu, pružajući se niz taj prokleti zaliv, dalje niz slanu obalu mora, sve do Bojane. Šta ona želi, šta on sada želi, osim nje, osim njenih pogleda i poljubaca na svom telu, osim njenog sigurnog, arogantnog zagrljaja, osim njene ljubavi. A šta drugo da želi, osim njenih riđih pogleda, dodira koje još uvek ne poznaje, poljubaca kojima je ljubi.
Tako je daleko, a leži pored njega na od sunca toplim braon pločicama, tamnim koliko i njegov pogled, njegove oči koje samo žele da na korzu ovog grada ugledaju nju. Leži pored njega, njeno telo pripijeno uz njegovu dušu, u zagrljaju njegovih najluđih snova. Iako ne vide mesec, jer sever je iza ove daleke kuće sa terasom, vidi srebrne tragove na nebu i želi samo jedno. Želi njen neobični nos, njen drski pogled, njen duboki glas, njene nepoznate misli, želi da je zagrli i otkrije joj svet kakav nije ni slutila da može postojati. U toj plavoj, zašto uopšte ima tako nešto na sebi dok sedi pored nje, dok ga ona čak ni krajičkom oka ne gleda, govoreći mu sve o životu, slobodnom kao ona.
Čuje udare vrhova svojih prstiju na njenoj koži, savršenoj, savršenoj koži, svoje usne na njenim, poljupcima i poljupcima, njenoj i njegovoj kosi, riđoj, njenim pogledima u njegovo srce, arogantnim, probadajućim, savršenim pogledima u njegov život, dodirujući njeno telo vrhovima prstiju njeno srce, dok ona na vrhovima svojih dodira drži njegov svet, tako želi nju, nju, nju! Pa samo želi nju, samo nju, da ljubi njene usne noćima, jutrima, da dodirne sa njom njihov svet, njen pogled je za njega tako ona, ona je savršena! Savršena kao ona, kao ona! I njegov dodir prelazi preko još uvek toplih pločica, jer ona nije tu. Pije rum. Čuje se pucketanje duvana, koje, čini mu se, ispunjava ceo zaliv. Tako bi voleo sada da je poljubi. Da je poljubi, jer niko je nikada ne bi poljubio, kao što bi njegove usne dodirnule njeno arogantno srce.
Stefan Ignjatović živi u svetu Daglasa Adamsa. Rođen je kao Džedaj, i postaće naučnik da bi jednog dana napravio svoj Lightsaber. Vozi narandžast auto, sa narandžastim felnama, i planira njime da obiđe svet, i možda malo više…
