Kad god su novogodišnji praznici već iza nas, učimo se iznova, gotovo svake godine onome što nas zapravo i drži u životu: da volimo, verujemo i da se nadamo. Nekako se upravo u ovom periodu, na početku godine, susretnemo bar po jednom sa nekim od ova tri osećanja i težimo da ih što duže zadržimo u sebi. Teško je, ali istrajavamo. Upornošću, istrajnošću, ponekad tvrdoglavošću…
Ljubav: Ona je motiv, emocija, potreba, želja. Odlikuju je briga, davanje, odgovornost, poštovanje. Ako pokušamo da je definišemo u jednoj rečenici – nemoguće je. Potrebno je mnogo više da bismo je razumeli i shvatili.
Neki je zovu umetnošću. Umeti voleti zahteva znanje i napor. Pomalo smo se umorili od učenja, a još više od truda da znanje ostvarimo i u praksi, zar ne? Mnogi bi voleli da je sve to jednostavnije, ali nije.
Za druge je način da se postoji, osnov ljudskog opstanka.
Nažalost, za većinu ljudi, danas, ljubav znači da nas neko voli, ali ne i da smo mi sposobni da uzvratimo isto.
“Ljubav! Čitava knjiga u jednoj reči, ceo okean u jednoj suzi, sedam nebesa u jednom pogledu, vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu.” (Tuper)
Vera: Verovati? U koga? U šta? U ljude, stvari, u sebe najviše. Jedino tako funkcionišemo i isključivo tako opstajemo. Ipak, odnos poverenja koji je u ovoj priči neizbežan, narušen je raznim životnim potresima. Život nas je naučio da se malo dajemo, malo otvaramo za druge ljude, malo poštujemo i malo verujemo, što i sam pojam vere stavlja pod veliki znak pitanja. Ali čvrsto verujem da od male misli o veri i verovanju mogu nastati velike stvari. Vreme je da ih uradimo.
Nada: “Ne boj se. Dok ja gorim, moći ćemo da upalimo ugašene sveće.” (Nada) Da, lično mi je to rekla. Jednom prilikom, nekada davno, kada još uvek nisam bila u prilici da se nadam. Sada to činim svakodnevno. U pravu su oni koji kažu da nada poslednja umire. I ne dozvoljavam joj da me napusti. Nadam se da će jednoga dana krenuti na bolje, da ću se više smejati, da ću ružno zaboraviti, da ću istrajati u odlukama… I sve nade izgovaram glasno, već sada na početku godine, kako bih stigla da ih u narednih godinu dana sprovedem u delo. Uz pomoć ljubavi i uz pomoć vere…
Danica Pavlović je dostojanstvena, ponosna, samo svoja. Plemenita, uzvišena, sa kojom sve počinje i ništa postaje sve. Životni moto: Ako nešto želiš to treba i da uradiš. Pritom uvek možeš da se pokaješ, ali ako ništa ne uradiš sigurno ćeš se kajati.
