Skoro smo u redakciji pričali o temama koje treba obraditi. Naravno uvek se provlači tema muško-ženskih odnosa koja je uvek svima najzanimljivija, tj. najzanimljivija je za čitaoce, a mene boli glava od same pomisli definisanja bilo čega u muško-ženskom svetu. Svi se nešto nadaju da će pronaći neki savet koji će im pomoći u rešavanju ljubavnih jada, ili će se povezati sa nekom sličnom pričom, nadajući se da će i kraj biti isti, ukoliko je srećan. Gomila foruma na temu veza i sexa, pa onda različite podteme: “da li će ostaviti ženu zbog mene”, “da li je to ljubav”, “kako osvajate muškarce”, “kako da ga pozovem na date” “kako da mu budem jedina”, “voli me, ali me vara”, “koliko ste dugo sami”, “ne mogu da nađem dečka”, “večito singl devojka”, “ja rekla idi, on se pokupio i otišao”, “imate li osećaj da od ničije postajete svačija”, itd.

Tema i pitanja je milion, a odgovora, pa mislim malo, bar onih koji bi zadovoljili naše želje. Obično su to isprazni saveti nesrećnih žena koje se pronalaze u tim pričama ili pak onih naizgled srećnih koje su eto ostale pored svog muškarca, a on je prestao da ih vara, jer eto mogu i oni da se promene (izvinite ali kakav bullshit).

Trenutno goreća tema u Beogradu je kako naći dečka? Sad bi ovde verovatno zbog neke ravnopravnosti trebalo da stoji dečka ili devojku, ali oprostićete mi nigde nisam čula da se frajeri bune i da im trebaju neke veze. Na kraju krajeva zašto bi? Robe za jednokratnu upotrebu ima više nego dovoljno! Ko je kriv? Devojke! Momci! TV! Hollywood! Amerikanci (naravno, oni su uvek krivi za sve). Ravnopravnost i emancipacija žena! Svi po malo (Ameri najviše). Mislim da je u celom svetu došlo do neke zabune, ko koga treba da zove, vodi na piće, ko kome da priđe, kad je vreme za prvi sex, ali ajde da se fokusiramo na Beograd. U svakom tekstu je već provučeno milion puta kako ovde svi nešto glumataju, ali evo konkretne situacije.

Za Novu godinu sam bila u jednom poznatom beogradskom baru koji važi za mesto gde se okupljaju cool, urbani i fancy Beograđani. Dakle nema frajera sa kajlama oko vrata, uvučenih majci u farmerke, a ni onih uštogljenih japijevaca. Isto tako nema devojaka koje su polu gole u brusu i suknjici širine kaiša, splavaruša, izblajhanih, napumpanih, znate na šta mislim. Dakle neka cool ekipa ljudi koja je došla da se zeza i dočeka Novu godinu. Sama žurka je bila super, ljudi koji se dobro zabavljaju, i negde do recimo jedan ujutru, sve je bilo super, da ne kažem pristojno, a oko pola 2 kreće haos, kao da je smak sveta, svako traži nekog u mraku sa kim će da se dohvati. Ali naravno devojke prednjače! Kao da je u jeku najbolja rasprodaja ikad! U stvari kad malo bolje razmislim, momci se nisu ni trudili, samo su čekali i birali u moru riba koja će imati tu čast da bude bar pola sata sa njima, dok ne krenu dalje ka drugom delu kluba, jer naravno ima još puno riba u moru koje treba zadovoljiti. Pohotne devojke koje se bacaju mladićima oko vrata, neki su ostali i bez garderobe, pojedincima su košulje pocepane, ali nisu se mnogo bunili. Svi su pijani, po nekoliko riba odjednom ih spopada, to se dešava samo u najluđim snovima i izgleda za Novu godinu!

Kada i zašto se desilo da devojke moraju da se nude umesto da budu predmet nečijih snova? Zašto smo postale tako dostupne i lake? Kada smo bile male čitali su i pričali nam bajke o prinčevima koji se bore sa razno raznim čudovištima, prelaze preko sedam mora i dolina da bi došli do devojke čije srce žele da osvoje. Slušale smo priče naših baka, kako su bile osvajane, i šta su sve u tom periodu mladići bili spremni da urade, romantika koja više ne postoji. Učile smo o silnim ratovima koji su vođeni zbog žena, da bismo na kraju došle do toga da mi treba da osvajamo, umesto da budemo osvojene.

A frajeri??? Šta se krije u vašim glavama? Zašto je toliko teško prići devojci? Zašto je teško pozvati je na date? Zašto je teško prihvatiti mozda i ne? Zašto vam je dovoljna roba za jednokratnu upotrebu? Da li je moguće da niko ne želi da rizikuje? Jel toliko strašno da se zaljubite? Neko vam je slomio srce? Koliko je devojaka propatilo zbog vas? Znate broj sigurno, mi ako ništa drugo bar to na sav glas objavimo kad patimo za nekim. Zar nije lepše imati nekog sa kim ćete podeliti dobre i loše trenutke? Da li je moguće da vam je pola sata vatačine ili sex za jednu noć sasvim dovoljan da zadovoljite sve svoje potrebe?

Davno smo prestale da verujemo u bajke i prinčeve, pa mislim da je većina devojka prestala da veruje i u Mr.Big-a, svima je više dosta kombinacija, lažnih pogleda, foliranja i skrivenih osećanja. Nažalost ne mogu svi da se udaju za Brad Pitt-a, niti da ožene Adrianu Limu. Ali ako se svi potrude malo više, i pogledaju oko sebe videće da postoji mnogo super ljudi u okruženju, sa kojima možete da ćaskate na nekoj kafi, šetate po parkovima, ljubite na kiši, đuskate do jutra u klubu, a zatim da afterparty nastavite u dvoje na nekom već vama zanimljivom mestu. Trudite se da osvojite devojke i da ih iznenađujete malim stvarima. Ako mislite da vas je neka devojka dovela do ludila za jednu noć, zamislite šta onda može da uradi ako vas samo malo bolje poznaje ili vi nju.

Kao što rekoh na početku svi očekuju neke odgovore od ovakvih tekstova, da li ste dobili neki, ne znam, ali vikend je pred nama. Drage moje dame nadam se da ćete se dok budete ispijale prvo piće setiti bar dela teksta, biti opuštene, nasmejane, spustite nosiće dole i udelite po koji osmeh, ali sačekajte da taj dečko priđe i osvoji vas. Pustite muškarce da rade ono što najbolje umeju i što im je u krvi, da love. Budite plen, a ako uspeju da vas uhvate, želeće vas još više. A vi momci, skupite hrabrosti, prevaziđite strah od odbijanja i pokažite kakvi ste šmekeri. Ponekad je potrebno biti samo malo drugačiji od drugih.


Mia Pešić je diplomirani inženjer organizacionih nauka. Uživa u šopingu, putovanjima i ispijanju kafa sa prijateljima. Zaljubljenik u modu, kolekcionar cipela i veliki poštovalac Karla Lagerfelda. Beskompromisni borac protiv ”fake” stvari, prirodnog krzna i kariranih stolnjaka. Omiljena rečenica: “In order to be irreplaceable, one must always be different.”

Editors choice