Ljudi koji su pomerali granice: Mihajlo Pupin

Ljudi koji su pomerali granice: Mihajlo Pupin

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine u Idvoru, tada u Austrougarskoj. Otac Konstantin i majka Olimpijada, oboje zemljoradnici, imali su desetoro dece, pet sinova i pet kćeri. Majka je imala veliki uticaj na Pupina. Iako je bila nepismena, prepoznala je značaj obrazovanja i usmeravala svog sina ka nauci. Njene reči koje su ga celog života podsticale u napretku i nauci navodi u autobiografskom delu:

“Dete moje, ako želiš da pođeš u svet o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.”

Školovanje je započeo u rodnom mestu da bi srednju školu upisao u Pančevu. Već tada se zainteresovao za prirodne nauke i istakao kao odličan učenik. Zbog aktivnosti u pokretu “Omladine srpske”, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom, morao je da napusti Pančevo. Crkvena opština je odlučila da mu pomogne i finansira nastavak školovanja u Pragu. Tamo je završio šesti razred i prvi semestar sedmog. Posle očeve smrti odlučio je da zbog teške materijalne situacije ode u Ameriku. Stoga je 12. marta 1874. godine parobrodom “Vestfalija” (Westfalen) krenuo za američkim snom.

U Njujork je stigao sa svega pet centi u džepu koje je odmah potrošio na pitu od šljiva. O dolasku zapisao je sledeće:

“Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novca ako se odlučio da sam sebi krči put ka samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.”

Slika 135 Ljudi koji su pomerali granice: Mihajlo Pupin

Promenio je svet pomerajući lične granice i granice nauke

Pupin je svakako imao snage jer ga je, pre nego što je otpočeo uspešnu naučnu karijeru, čekao mukotrpan rad. Obavljao je teške fizičke poslove i na taj način obezbeđivao pare za život. Uporedo je učio engleski i pohađao večernju školu, a kada se zainteresovao za univerzitet “Kolumbija” morao je da savlada i latinski i grčki kako bi položio prijemni. Na ovaj prestižni univerzitet upisao se 1879. godine i bio je oslobođen plaćanja školarine. Na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade zbog izuzetnog uspeha iz matematike i grčkog jezika. Za vreme školovanja izdržavao se radeći teške fizičke poslove i držeći časove svojim kolegama. Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike. Zajedno sa diplomom dobio je i američko državljanstvo. Profesorski savet mu je odobrio stipendiju za dalje studije na evropskim univerzitetima uz obavezu da se, po završetku, vrati na Kolumbiju.

Posle devet godina Pupin je prvi put posetio rodni Idvor. Majka ga je ponovo podstakla da nastavi ka svom cilju i da ga velike stvari tek čekaju na Kembridžu gde se uputio na nastavak studija.

Na Kembridžu je počeo da izučava eksperimentalnu fiziku. Proučavanje ove oblasti 1885. godine nastavio je na Univerzitetu u Berlinu kod profesora Hermana fon Helmholca (Hermann von Helmholtz). Takođe je posećivao i predavanja čuvenog profesora Kirhofa (Gustav Kirchhoff) i počeo izradu svoje doktorske disertacije na temu “Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji”.

U Londonu se venčao sa sestrom druga sa Kolumbije, Sarom Katarinom Džekson (Sarah Catharine Jackson), i sledeće četiri decenije je proveo u Americi kao profesor teorijske i eksperimentalne fizike, elektrotehnike, fizičke hemije i telekomunikacija. Položaj profesora elektrotehnike usmerio ga je ka proučavanju elektromagnetskih fenomena. Oscilacije, pojava rezonancije i talasi, kao proces prenošenja oscilacija, opčinjavali su ga od detinjstva. Zbog toga je veliki broj njegovih radova posvećen upravo proučavanju električne rezonancije.

Rendgen (Wilhelm Röntgen) je 1895, godine objavio otkriće iks-zraka, za šta se Pupin veoma zainteresovao. Odmah je napravio snimke šake jednog pacijenta zahvaljujući kojima su mu lekari uspešno izvadili sačmu iz ruke. To je bio prvi slučaj primene rendgenskih zraka u medicini. Međutim, Pupin se nije zadovoljio time. Nastavio je da osmišljava način kako da skrati vreme rendgenskog snimanja. Između objekta koji se snima i fotografske ploče postavio je fluorescentni ekran i tako skratio vreme ekspozicije sa jednog sata na svega nekoliko sekundi. Ovaj metod se još uvek primenjuje. Potvrdio je i postojanje sekundarnih rendgenskih zraka.

I pored Pupinove svestranosti, oblasti koje su ga najviše privlačile bile su telegrafija i telefonija. Njegov najznačajniji pronalazak je poznat kao Pupinova teorija. U njoj je izneo način za rešavanje problema povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovim otkrićem omogućeno je uklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti voda što je ranije predstavljalo glavnu smetnju za prenos signala na veće razdaljine i ispoljavalo se pojavom šuma. Pupin je ovaj problem rešio postavljanjem induktivnih kalemova na tačno određenim rastojanjima duž voda. Kako je dobro vladao i matematičkim aparatom, sve proračune obavio je sam. Krenuo je od matematičkog Lagranžovog (Lagrange) rešenja za vibracije zategnute žice da bi uspeo da razradi novu teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama. Čitav izum zasniva se na ideji da se otpornost niskofrekventnih vodova može smanjiti povećanjem induktivnosti. Kalemovi su vršili ovu kompenzaciju, a projektovani su tako da uneta induktivnost odgovara akumuliranoj kapacitivnosti voda. Pupin je proračunao da bi kalemove tačno određene induktivnosti trebalo postavljati na svakih 1,000 do 1,700 m voda. Ovi kalemovi su u njegovu čast nazvani Pupinovi kalemovi, a sam proces prenosa signala naziva se pupinizacija.

Slika 222 Ljudi koji su pomerali granice: Mihajlo Pupin

Pupinova skica indukcionih kalemova

Upravo ovaj patent doneo mu je svetsku slavu i bogatstvo. Telefonske kompanije kao što su Bell i Siemens otkupile su pravo na korišćenje Pupinovih kalemova. Zahvaljujući Pupinovim pronalascima danas funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj, a njegovi kalemovi su našli primenu i u mobilnim radio-antenama.

Slika 317 Ljudi koji su pomerali granice: Mihajlo Pupin

Shematski prikaz Pupinovog voda

Posle ovog otkrića mnoge svetske akademije nauka izabrale su ga za redovnog ili dopisnog člana, a univerziteti su mu dodelili počasne doktorate nauka.

Pupin je učestvovao i u američkom državnom savetu za istraživanja tokom Prvog svetskog rata. Radio je na projektima otkrivanja podmornica i uspostavljanja telekomukacije između aviona. Za ovaj rad primio je posebnu zahvalnost američkog predsednika Hardinga (Warren G. Harding).

Mihajlo Pupin nije bio samo izvrstan naučnik i pronalazač već je bio uspešan i na društvenom planu. Razvijao je brojna poznanstva i veze. Kraljevina Srbija ga je 1912. godine proglasila za počasnog konzula u Americi, a na poziv Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca boravio je dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru 1919. godine. Zahvaljujući svom poznanstvu sa američkim predsednikom Vilsonom (Thomas Woodrow Wilson), doprineo je određivanju granica Kraljevine SHS i nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika i Italije.

Oprobao se i u ulozi pisca objavivši autobiografski roman “Sa pašnjaka do naučenjaka” za koji je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu.

Pupin je iza sebe ostavio i brojne zadužbine kao što je fond posvećen majci Olimpijadi, fondovi za školovanje omladine u njegovoj domovini, kao i organizacije koje su za cilj imale okupljanje Srba u dijaspori.

Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon u Bronksu.

Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.


Jovana Filipović je studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, perfekcionista, namćor i “statista sreće” kao iz Balaševićevih pesama u čijim se stihovima pronalazi. Pevam svoj bluz bez namere bitne, za zlo sam teški laik, i možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser. A kao omiljeni stih i moto izdvajam: “Brojao sam ljude s krsta, pravila i izuzetke. Posvud promašena vrsta, samo retki nađu retke.”