Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

”Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio kadar da odgovorim, uprkos tridesetogodišnjem istraživanju ženske psihe glasi: Šta žena hoće?”

Frojd u svojoj stolici pored sofe za ispitivanje Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Verovatno najpoznatija izgovorena misao jedne od najuticajnijih figura 20. veka, briljantnog uma koji je svojim, rekli bismo, kontraverznim idejama šokirao čovečanstvo, ali ostavio neizbrisiv trag u našoj kulturi i otvorio kapije do, do tada neistraženih, odaja ljudske psihe. Sigmund Frojd (Sigmund Freud, 1856 – 1939), austrijski lekar i psiholog, izmenio je način na koji razmišljamo o sebi. Zapanjujuća opčinjenost i fasciniranost njegovim likom i delom započela je još pre dve godine, u klupi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nisam disala dok sam slušala profesorku kako izlaže svaku tačku njegovog života. Makar mislili da je bio samo neurotičan čikica, jedno moramo priznati – ljudi koji šokiraju svoje savremenike su ljudi koji pomeraju granice. Njegovi psihoanalitički termini, kao što su id, ego, libido, neuroze i Edipov kompleks, postali su deo rečnika koji svakodnevno koristimo. Osnivač je psihoanalize – teorije ličnosti koja ističe uticaj nesvesnih determinanti ponašanja, seksualne i agresivne nagone i trajne efekte iskustava iz ranog detinjstva na kasniji razvoj ličnosti. Teško je zamisliti koliko su radikalno on i njegova teorija izgledali njegovim savremenicima, jer, čak i danas, on nas provocira svojim idejama, a njegovo nasleđe nastavlja da utiče na psihologiju, književnost, filozofiju i umetnost.

tn3 Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Rođen je šestog maja 1856. godine u mestu Frajberg (današnji Pršibor, Češka, nekada u sastavu Austro-Ugarske monarhije), kao Sigismund Šlomo Frojd i prvorođeno dete Jakoba i Amelije Frojd. Skoro ceo svoj život proveo je u Beču, sve dok nije bio prinuđen da ode u London, gde i umire u 83. godini života. Bio je majčin ljubimac. Imao je sopstvenu sobu i uljanu lampu, dok su ostala deca u porodici za rasvetu pri učenju koristila sveće. Jednom prilikom je napisao: ”Čovek koji je bespogovorno bio majčin ljubimac, ceo život zadržava osećanje da je osvajač, osećanje uverenosti u uspeh koje često dovodi do pravog uspeha.” (Jones, 1953). Govorio je francuski, engleski, italijanski i španski jezik i proučavao dela Hegela, Ničea, Šekspira i Kanta. Nakon studija medicine, dokazao se i kao izuzetan istraživač fiziologije. Bio je jedan od prvih istraživača nove droge koja je imala svojstva anestetika, kao i mogućnost da utiče na promenu raspoloženja (Fancher, 1973). Bio je to kokain, koji se i danas koristi kao spoljašnji anestetik u očnoj hirurgiji. Kada se oženio Martom Bernes (Martha Bernays) 1886, posvetio se privatnoj praksi neurologa. Sigmund i Marta imali su šestoro dece, tri sina i tri ćerke. Ana Frojd (Anna Freud), jedna od njegovih ćerki, i sama će kasnije postati značajan teoretičar psihoanalize.

ana frojd Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Frojd je svoju teoriju zasnovao na posmatranjima svojih pacijenta, kao i na samoanalizi. Rani uticaj na njega izvršio je Jozef Brojer (Josef Breuer), lekar veoma uvažen u Beču, koji se svim srcem zauzeo za njega. Brojer se koristio hipnozom kao tehnikom lečenja, što je usvojio i Frojd, ali je uskoro razvio sopstvenu  ”tehniku slobodnih asocijacija”, kako bi pomogao pacijentima da otkriju zaboravljena sećanja. Oni bi spontano iskazivali svoje necenzurisane misli i osećanja. Iz tih ”slobodnih asocijacija”, nit koja vodi do ključnih, davno zaboravljenih uspomena bila bi otkrivena. Brojer i Frojd su objavili knjigu “Studije histerije”, gde su opisali svoje studije slučaja i koja je napravila prekretnicu. Njeno objavljivanje 1895. godine označilo je pojavu psihoanalize.

Sigmund i Ana Frojd Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Godine 1900, Frojd je objavio knjigu “Tumačenje snova”. Smatrao je da snovi simbolički reflektuju nesvesne želje. ”Tumačenje snova je kraljevski put ka spoznaji nesvesnih aktivnosti mozga”, kaže on. Čitajući ovo delo, bila sam zapanjena njegovim neverovatnim i istančanim zapažanjima prilikom susreta sa pacijentima. Ta pronicljivost je ono što ga čini jednim od najvećih psihologa ikada, a pogled kao da je “čitao” sve tajne jedne duše. Iako kažu da je bio preterano organizovan i pedantan, da je svaki dan sređivao bradu i brkove kod istog berberina, svake subote se kartao sa istim društvom i posle 11 godina braka više nije mario za seks, Frojd je uvažavao izuzetan ugled u Beču u ono vreme. Danonoćno je radio na svojim slučajevima, dok se supruga brinula o deci. Godine 1904, Frojd je objavio delo koje će postati njegova najpopularnija knjiga, “Psihopatologija svakodnevnog života”, gde opisuje kako se nesvesna osećanja i želje često reflektuju u lapsusima ili greškama. Kako je teorija jačala i stasavala, Frojd je pridobijao mnoge istomišljenike i sledbenike. Nakon njegove smrti, mnogi psiholozi, poznatiji kao “Neofrojdijanci” su izučavali i revidirali njegovu teoriju. Sa svojim sledbenicima osnovao je “Međunarodno udruženje psihoanalitičara”. Tokom sledećih trideset godina Frojd je objavio mnoge knjige, članke i predavanja. Iako je uživao potpunu poslovnu satisfakciju, poslednje dve decenije njegovog života bile su ispunjene mnogim tragedijama. Užasna razaranja Prvog svetskog rata odrazila su se teško na njega, posebno zato što su mu dva sina bila u vojsci. Jedna od Frojdovih ćerki je 1920. umrla od gripa, u 26. godini. Početkom dvadesetih dobio je rak vilice, zbog čega je više od trideset puta morao da bude operisan.

Tumačenje snova jedno od najpoznatijih Frojdovih dela picnik Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Frojdov izuzetni pesimizam, koji je ispoljio u delu “Nelagodnost u kulturi” (1930), bio je odraz destrukcije koju je video svuda oko sebe. U maju 1933. godine Frojdove knjige su spaljivane sa ostalim knjigama u Berlinu, kada je Adolf Hitler preuzeo vlast u Nemačkoj. Pet godina kasnije, nacisti su preuzeli kontrolu nad Austrijom. Iako mu je život bio u opasnosti, tek posle privođenja njegove najmlađe ćerke Ane u policiju, gde ju je ispitivao Gestapo, Frojd se, teška srca, složio da napusti Beč. Četiri Frojdove sestre su kasnije umrle u nacističkim koncentracionim logorima. Pod velikim pritiskom, Frojd je preselio svoju porodicu u sigurnost Engleske. Manje od godinu dana kasnije, rak se vratio. Umro je u Londonu, 23. septembra 1939, u 83. godini.

Frojd sa suprugom Martom Frojd Martha Bernays Freud centar i sa sestrom Minom Bernajz Minna Bernays levo. Godina 1929. Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Psihoanaliza je teorija ličnosti koja ističe uticaj nesvesnih determinanti ponašanja, seksualne i agresivne nagone i trajne efekte iskustava iz ranog detinjstva na kasniji razvoj ličnosti. Frojd je video ličnost i ponašanje kao rezultat stalnog uzajamnog uticaja između suprotstavljenih psiholoških sila. Te psihološke sile deluju na tri nivoa svesti: svesno, podsvesno i nesvesno. Frojd je verovao da nesvesno takođe može biti otkriveno u nehotičnim radnjama, kao što su nesreće, greške, pojedini događaji ili zaboravljanje, jezički lapsus – koji se često zajednički nazivaju “Frojdijanske omaške”. Za Frojda, naizgled slučajne ili nenamerne radnje nisu uopšte slučajne, već su određene nesvesnim motivima.

Neki od najpoznatijih pojmova iz ove teorije su, svakako:

Id – potpuno nesvesna, iracionalna komponenta ličnosti koja traži neposredno zadovoljavanje nagona i želja kojom vlada princip zadovoljstva.

Ego – delimično svestan, ego predstavlja organizovanu, racionalnu dimenziju ličnosti koja planira (Frojd, 1933). Kao posrednik između idovih nagonskih zahteva i ograničenja spoljašnjeg sveta, ego funkcioniše na principu realnosti.

Superego – kao unutrašnja reprezentacija roditeljskih i društvenih vrednosti, superego ocenjuje prihvatljivost ponašanja i misli, onda ih odobrava i osuđuje. Jednostavno, vaš superego predstavlja vašu savest.

Edipov kompleks: U Frojdovoj teoriji, detetova nesvesna sekusalna želja prema roditelju suprotnog pola koju prate neprijateljska osećanja prema roditelju istog pola.

Libido: U Frojdovoj teoriji, psihološka i emocionalna energija povezna sa ispoljavanjem seksualnosti; seksualni nagon.

Prema Frojdu, ljudi napreduju kroz pet psihoseksualnih faza razvoja. Definisao ih je oko fizioloških pojava, kao što je instinkt za sisanjem (rana oralna faza), izbijanje zuba (kasna oralna faza), postizanje kontrole mišića (analna faza). Frojdovo odojče je u potpunosti id. Temelji odrasle ličnosti ustanovljeni su tokom prvih pet godina života, kako dete napreduje kroz oralnu, analnu i falusnu fazu.

freud Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Frojdova teorija je doživela i dosta kritika, gde mu se, između ostalog, zamera i preterano pesimistički pogled na ljudsku prirodu, izraženo seksističko stanovište prema ženama, nedostatak dokaza; kao jedan od glavnih nedostataka se navodi i prilično iskrivljeni uzorak, jer je Frojd svoje zaključke generalizovao na osnovu slučajeva samo svojih pacijenata, kao i na sopstvenom. Ako kaže da je “ljubav samo jedna lepša reč za nagon,” koliko pesimističkim to možemo smatrati, na nama je.

Od njegovih kuća u Londonu i Beču su napravljeni muzeji, tako da, za samo 7 evra u Beču i 6,5 evra u Londonu možete osetiti duh oca psihoanalize u očuvanim odajama i videti njegove lične stvari, poput, kožne putne torbe sa inicijalima S.F, najpoznatiji kauč na svetu, na kome su se odigravale seanse, vitrine pune egipatskih, rimskih i starogrčkih slika, itd. Muzej u Beču, u ulici Berggasse 19, otvoren je od 9 do 17 časova. Postoje i 2 Frojdova kafea: kafe Landtmann (Dr. Karl Lueger-Ring 4) i kafe Korb (Brandstätte 9) u koji navraćaju studenti i umetnici.

Čuvena Frojdova sofa za terapiju Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Muzej u Londonu je izvan centra, u ulici Maresfield Gardens. Otvoren je od srede do nedelje, od 12 do 17 časova. U muzeju možete odgledati porodični film, praćen komentarima Ane Frojd. Postoji i treći muzej, u Frojdovoj rodnoj kući u češkom gradu Príbor, na adresi – Lidická 50.

Statua Sigmunda Frojda u Londonu Ljudi koji su pomerali granice: Sigmund Frojd

Za kraj, citiraću Pola Robinsona (Paul Robinson), koji je u jednoj rečenici savršeno opisao ovog genija: ”Frojd je fundamentalno izmenio način na koji mislimo. Promenio je intelektualne manire, a da često nije bio svestan toga. Za najveći deo nas, Frojd je postao navika uma… On je glavni izvor naše moderne sklonosti da tražimo smisao ispod površine ponašanja – da budemo uvek budni za ”pravo” (i pretpostavljeno skriveno) značenje našeg delovanja.”


Tamara Ognjanović, student pedagogije i perfekcionista do ludila, dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiše osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda. “I don’t like defining myself. I just am” kaže i citira njenu večnu inspiraciju, Britney Spears.