Već smo vam najavili da se The Stone Roses vraćaju na muzičku scenu, najpre koncertima u Mančesteru, u kojem su započeli karijeru, a zatim i turnejom po planeti. Ali ono što nismo ni sanjali je da će cene karata dostići i neverovatnih 1,2 miliona funti, kao ni da će se karte za prva dva nastupa rasprodati za 14 minuta. Ukupno 150,000 karata za 29. i 30. jun 2012. godine je rasprodato 21. oktobra, što znači da je bend već u plusu skoro 20 miliona dolara. Kako i zašto je došlo do ovakve histerije?
The Stone Roses su zapalili najpre Britaniju, a zatim i ostatak Evrope krajem osamdesetih, tipičnim britanskim zvukom i ponašanjem. Miljenici najpre radničke klase, inspirisali su braću Galager (Gallaghers), koji su par godina kasnije bili na vrhu sveta, rame uz rame sa bendom Blur i anglomanijom poznatijom pod imenom Britpop. Na svom Twitter nalogu Lijam Galager je nakon saznanja o povratku benda The Stone Roses napisao da je podjednako srećan kao i kada mu se rodio sin. Sledećeg dana je nagovestio ponovno ujedinjenje Oasis-a.
The Stone Roses imaju samo dva albuma, tako da ako ste neupućeni – očekivali biste kilometarsku diskografiju i gomilu skandala usko povezanih sa supermodelima, teškim drogama i razvaljenim hotelskim sobama. Ali, ovo nije takav bend. The Stone Roses su zvanično nastali 1983. godine u Mančesteru, stvarajući pokret koji će se kasnije zvati Madchester. Prvi album su izdali tek šest godina kasnije, pod nazivom “The Stone Roses”. Nakon drugog albuma “Second Coming”, bend se razišao jer se članovi više nisu slagali. Okosnicu su činili Ijan (Ian Brown) i Džon (John Squire), ortaci iz klupe, a sa njima Meni (Gary “Mani” Mounfield) i Reni (Alan “Reni” Wren), mada je bilo puno zamena i još više pokušaja.
Ijan Braun je nastavio sa manje-više uspešnom solo karijerom, ali njegov uspeh je više primećen kod kolega, nego kod fanova. Poput mnogih muzičara svoje generacije, a i onih malo mlađih, dosta pažnje je posvetio politici, kritikujući trenutna politička dešavanja u Britaniji ili ona u kojima je Britanija akter.
Pre nekoliko dana je održana press konferencija, koju ste mogli da pratite na mnogim muzičkim sajtovima. Kao što je Džoni Roten (Johnny Rotten) jednom rekao za svoj bend, The Sex Pistols, bendovi se ponovo okupljaju zbog novca. Ali treba odabrati trenutak, a poslednjih par godina svetu definitivno nedostaje malo prave, gitarske muzike. Počelo je sa Blurom, koji su održali legendarne koncerte pre dve godine, uz obećanje da će izdati novi album…u narednih par godina. Isto važi i za The Stone Roses, koji će nakon turneje po treći put ući u studio. Nostalgija i glad su otišli toliko daleko, da je neko spreman da da više od milion funti za jednu kartu. Neki od Facebook fanova su rešili da ponude svoje organe za kartu, mada se u ovom trenutku mnogi nadaju da će nakon trećeg, dodati i četvrti datum za Mančester.
I ukoliko mislite da su to samo ludi Britanci, silno se varate. Mnogi festivali su otkazani letos širom Kraljevstva, što zbog ekonomske krize, što zbog siromašnog programa. Poslednje nade britanskog zvuka, Piter Doerti (Peter Doherty) i Karl Barah (Carl Barat) su postigli sve što je moguće, a novih nada, bar za sada, nema. Sa druge strane, situacija nije ništa bolja ni preko bare, gde haraju instant zvezde i hiper produkcija u kojoj nema mesta ni vremena za pomake ili ne daj Bože, kreativnost. Ukoliko planirate da se žalite u budućnosti kako je rokenrol u Srbiji mrtav, mislite globalno. Dok medijima vladaju pesmice poput “Možeš da staneš pod moj kišobran” ili “Volim te, volim te, ona mi je rekla”, sasvim je sigurno da je pred nama revolucija. Bez bitki, bez oružja, revolucija koja će iskoreniti kič, makar na par godina. RIOTS!
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
