Marlon Brando rođen je u Omahi, savezna drzava Nebraska, 3. Aprila 1924. godine. Detinjstvo mu je obeležio razvod roditelja u jedanaestoj godini, a potom i njihovo pomirenje nekoliko godina kasnije, što će se na neki način odraziti i na njegov, veoma uzbudljiv ljubavni život. Iza sebe je ostavio tri braka, i ukupno devetoro dece, od kojih četiri vanbračna.
POČECI:
Njegovi počeci su mešavina dve najtipičnije američke glumačke priče – majka je radila u lokalnom pozorištutu, te je od malih nogu bio u tom okruženju, a u mladalačkim godinama radi razne vrste poslova, od kopanja kanala do voznje lifta. Ono što njegovu priču razlikuje od ostalih, jeste prašina koja se dizala za njim gde god da ide. Njegov divlji temperament počeo je da se izbija u prvi plan još u tinejdžerskim godinama. Nakon izbacivanja iz srednje škole zbog vožnje motocikla u hodniku, otac ga šalje u vojnu školu iz koje je, pogađate, izbačen, zbog drskosti prema nadređenom. Svoj pravac najzad pronalazi u Dramskoj školi (New School’s Dramatic Workshop, Stele Adler), koja se zasniva na principima Stanislavskog. Prve uloge su bile u pozorištu i kritika mu je naklonjena, ali ne i kolege. Nije tajna da je Brando na snimanjima i probama ostao upamćen kao veoma težak za saradnju i kao neko čiji se fitilj meri milimetrima.
PRVE ULOGE:
“Tramvaj zvani želja” je bila njegova prva zapažena uloga i donosi mu nominaciju za Oskara. Nižu se potom još četiri filma i četiri nominacije, kao i prva od dve statue za glavnu musku ulogu u filmu “Na dokovima Njujorka”. U tom kratkom periodu kada su ovi filmovi nastali (1951.-1954.), on ne samo da postaje velika zvezda, nego i postavlja standarde glumačke metodike, jer je način na koji je on glumio bio potpuno nov u američkoj kinematografiji, i upravo je to ono po čemu će Brando postati jedno od najvećih imena u istoriji filma, a ne njegova preka narav.
ROKENROL BUNTOVNIK:
Imena James Dean I Elvis Presley vezuju se za ideju o buntovnicima i začetnicima rokenrol imidža na velikom platnu, a zapravo je istina da su i jedan i drugi taj imidž izgradili po ugledu na Branda – što na njegovu ulogu u filmu “Divljak”, što na njegov karakter privatno. Brando je izjavio da je sam Din prilikom upoznavanja sa njim, bio nervozan kada ga upoznao, te mu je dao do znanja, da ne samo imitira njegovu glumu, nego i veruje kako je to njegov stil života. Buntovnička kultura, koja je uključivala motocikle, kožne jakne, džins i opšte buntovničko ponašanje, koja je inspirisala generacije buntovnika, razvila se zahvaljujući filmu “Divljak”, te Brandovoj jedinstvenoj ličnosti i karakteru. Prodaja motocikala i opreme vezane za njih, kožnih jakni, džinsa, čizama i majica naglo je porasla širom zemlje. Ako se uzme u obzir i objavljivanje Selindzerovog “Lovca u žitu” 1951., jasno je da američka kultura i emancipacija mladih u ovom posleratnom periodu dobijaju jedan novi pravac.
Interesantno je, međutim, da sam Brando nije voleo rokenrol i da je više puta izjavio: “Ne možete Rolling Stones nazivati umetnicima. Čuo sam da je neko njih i grupu Beatles poredio sa Bach-om. Reći da su oni stvorili nešto tako nezaboravno poput Mozart-a i Schubert-a je nedopustivo. Mrzim rokenrol. Ružan je.Više mi se sviđao kada su ga crnci svirali 1927.”
KUM:
Uloga koja njegovoj karijeri daje novo svetlo bio je svakako “Kum”. Producenti ga nisu želeli zbog njegove reputacije, ali se Coppola čvrsto zauzeo za njega i ostatak je istorija. Ova uloga mu je donela i drugu statuu, a on ostaje upamćen kao drugi glumac u istoriji dodele Oskara, koji ju je odbio. Umesto njega na pozornicu je izašla mlada Indijanka.
BORAC ZA LJUDSKA PRAVA:
Što nas dovodi do druge strane njegove ličnosti, koja je mlađim generacijama manje poznata. Brando je bio veliki borac za ljudska prava, na prvom mestu prava crnačke populacije, ali i američkih Indijanaca i Jevreja. Njegovo delovanje isticalo se kako i u ulogama koje je birao, a koje su se bavile pitanjima građanskih prava, tako i privatnim nastupima u raznim organizacijama i marševima.
POSLEDNJI DANI:
Kraj njegove karijere više su obeležile priče o njegovoj debljini, povlačenju na Tahiti i burnom privatnom životu, nego zapažene uloge. Reputacija teškog glumca sada je dobila i još jedan argument – nije hteo da pamti tekst, nego su mu na razne načine ispisivali tekst iza kamera, da bi ga on potom čitao.
Umro je u svom domu na Tahitiju, 2004. godine u osamdesetoj godini života.
ONO STO O NJEMU NISTE ZNALI:
– U intervjuu Larry King Live, poljubio je voditelja u usta.
– Ulogu u filmu “Buntovnik bez razloga” koja je proslavila James Dean-a studio je prvo ponudio dvadesettrogodisnjem Brandu, o čemu svedoči i probni snimak
– Bio je visok 1,78 m
– Njegov sin Christian optužen je za ubistvo dečka svoje polu sestre
– 1966. kupio je ostrvce u Pacifiku
– Slobodno je govorio o homoseksualnim iskustvima: “Homoseksualnost je postala toliko moderna da više nije nikakva senzacionalna vest. Kao i mnogi muskarci i ja sam imao homoseksualna iskustva, i ne stidim se toga”
– Tvrdio je da je bio u vezi sa Merilin Monroe nekoliko godina pred kraj njenog života
Jovana Ljuština je iskreni ljubitelj penastih bombona, visokih potpetica, BBC dokumentaraca i poštovalac lika i dela Sunđer Boba.
