Toliko često previđamo ove obične stvari, smatrajući ih nevažnim, ili ih podrazumevajući, da uopšte ne primetimo kada smo postali tako blazirani i tako generalno nezadovoljni svim i svačim. Kao da ništa ne ispunjava naša očekivanja u potpunosti. Navika obraćanja pažnje i osećanja zahvalnosti zbog malih stvari, preventiva je od grubosti, koja će nas obuzeti ako ostanemo nezadovoljni i nezahvalni.
Početak dana – Uobičajeno ćemo propustiti da budemo svesni činjenice da započinjemo još jedan dan svog života, da imamo privilegiju da sebi skuvamo kafu, da se rasanimo i spremimo. To ćemo smatrati rutinom i još ćemo biti neraspoloženi ako smo loše spavali i unapred ćemo brinuti o poslu i o tome kako ćemo pregurati dan. Ali ako se setimo da se osmehnemo sa zahvalnošću što gledamo još jedno jutro i što se spremamo da aktivno učestvujemo u još jednom danu svog života, biće to pozitivno gorivo za čitav dan.
Pogrešna prognoza – Kad najave da će biti tropski vruće, a dan bude sasvim letnje normalan i prijatan, ili kad prognoziraju kišu, a ona ne padne – obično ćemo razmišljati o tome kako su opet pogrešili, sa onom osuđujućom površnošću koja se uvek odnosi na “te neke tamo” što javno svašta izjavljuju i baš ih briga. Umesto toga, trebalo bi da budemo zahvalni što smo umesto loše prognoze dobili prijatan dan.
