Velika je to magija. Baratati informacijama u odnosu na nečije stanje i osećanja, pripremiti nekog da očekuje fatalan sled događaja, razbiti iluzije kao da razmičeš zavesu, a ne kao da koristiš čekić, tretirati istinu kao vitalan organ kojim treba baratati u hirurškim rukavicama, a ne kao krvavi komad mesa, koji treba rastrgnuti golim rukama.
Brutalnost u ime istine, to je ono što umem i poznajem.
Verovatno zato što moji roditelji nisu umeli ništa, po pitanju istine, stanja i osećanja. Beznadežno i besciljno su se služili providnim i glupim lažima, ili sam ja bila bistrija i pronicljivija nego što su oni mislili – kao što deca obično jesu.
Ali mislim da se nisu stvarno trudili. Možda su mrzeli što moraju da lažu, a mislili su da moraju, da im je dužnost da zaštite dete od brutalne istine, ne uzimajući u obzir kakvo dete imaju i šta ono može i razume. Pa je tako ton izrečenog i to što me ne gledaju u oči i pokušavaju da plasiraju neku neprijatnu neminovnost kroz naređenje koje ne trpi pogovor, govorio istinu umesto njih. Istinu da sledi nešto neprijatno sa čim ne znaju kako da se izbore.
A odrasli su i imaju dete.
To me je opredelilo za istinu, zauvek, ali nije me naučilo da ne mlatim njome kao čekićem, kojim se vrlo često tresnem po prstima.
Otvorenosti nije potrebna dramatizacija, ni ublažavanje. Iznošenje činjenica i mogućih sledova događaja može se obaviti mirno i objasniti razložno.
Ako ste na to navikli, to je dovoljno.
Ako, međutim, nemate nikakvu praksu suočavanja, za vas će to biti vrhunska brutalnost.
Možda ste razvili otklon u odnosu na istinu da biste se zaštitili, možda ste prigrlili laži i utehe, da biste odložili povređivanje, možda bežite, iako znate da ćete na posledice natrčati, ma kuda krenuli.
Možda ni vaši roditelji nisu znali i umeli ništa po pitanju istine, stanja i osećanja, osim da lažu i teše.
Manipulacija je vešto baratanje i postupanje sa ciljem da se nešto postigne
Podrazumevati da je neko odrastao samo zato što ima odgovarajući uzrast, takođe spada u predrasude koje treba raspršiti. A slika raspršivanja u mojoj glavi nema veza ni sa kakvim mirisnim raspršivačem, ja vidim kristal kako pršti i svetluca poput snega dok se čekić obrušava na njega.
Znam neke odrasle ljude vrlo talentovane za manipulaciju u ime nežnosti. Ne znam kako su to naučili, odakle im mudrost i strpljenje, ali to što oni rade, delo je virtuoza. Oni umeju da vam kažu najgore stvari o vama, tako da budete zahvalni i da vam lakne što ste najzad otkrili u čemu je zajeb. Nekako, oni umeju da procene vaše stanje i da osete vaša osećanja i da se provezu između njih, sa lakoćom skijaša koji vozi slalom. Možda umeju da svojom nežnošću i toplom neposrednošću izazovu kod vas stanje i osećanja koja će podržati ono što imaju da vam kažu. Zapravo, oni vam baš i ne kažu, nego vas nekako usmere, upute i malo poguraju da sami ugledate, spoznate, definišete i iskažete. I obično se profesionalno bave nekom vrstom terapeutskog rada sa ljudima, mada nisu svi terapeuti obdareni sposobnošću da manipulišu u ime nežnosti. I među njima ima rukovaoca čekićima i ostalim teškim oruđem, kao što ima i samozadovoljnih likova koji očekuju da se ugledate na njih, da sami naučite šta vam treba, da se ne mazite mnogo i da ne očekujete neko razumevanje, nego da se poduhvatite posla i sredite svoj život.
To isto očekuju i nežni rukovaoci informacijama spoznaje, ali nikada vas neće iznervirati ili uvrediti svojim stavom – jer oni ne prikazuju svoj stav. Oni ne rade na nivou stava. Oni uzmu stavove, ograde, predrasude, strahove, stidljivosti, popakuju ih, slože, poravnaju ivice i odlože.
Neće vam trebati tamo gde nežnost rukuje istinom.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
