Dugo se nije znalo ko je zapravo Muni Vičer (Moony Witcher). Ali danas se zna da pod pseudonimom “Začarane Lunete” ili “Mesečaste Veštice” piše italijanska novinarka Roberta Rico (Roberta Rizzo), rođena 1957. godine u Veneciji. Nakon što je diplomirala filozofiju, dugo se bavila novinarstvom izveštavajući za sudsku i crnu hroniku, a onda je, produbivši svoja znanja iz oblasti dečje psihologije i pedagogije, počela da se bavi pisanjem knjiga za decu. U svom životu bila je i profesor u srednjim školama, urednik novina, pa čak i alhemičarka. Danas se zadovoljila ulogama Veštice, pisca fantastike i predavača kreativnog pisanja na svom onlajn kursu koji drži za decu i mlade, ali i odrasle.
Priča se da iz svakog mesta koje poseti kući donese teglu zemlje. Da li joj treba za neki čarobni napitak?
Njene knjige govore o prijateljstvu, ljubavi, nadi, porodici, opštem dobru, borbi za pravdu, borbi protiv zla, magiji, čarobnim bićima i predmetima, neobičnim mestima i snovima koje želimo da ostvarimo. “Leteti da bi se živelo”, kažu njena dela koja, iako napisana za decu, mogu da čitaju i odrasli, jer ne samo da će ih dogodovštine likova vratiti u detinjstvo kada su maštali i leteli na javi, već će elementi akcije i trilera, u simbiozi sa najfinijom fantazijom, pružiti zabavu kakvu ne mogu da ponude mnogi romani pisani primarno za odrasle.
Ne karakterišu je samo očigledna darovitost i umeće, već i vedar duh
Najbolji sastojak njenih knjiga, zasigurno je mašta iz koje proističu sva ona mesta, događaji, predmeti, o kojima Muni piše. Na naše pitanje zašto baš fantastika, slavna italijanska spisateljica je rekla sledeće: “Ja pišem knjige fantastike jer verujem da su kreativnost i mašta osnove ljudskog znanja. Čak i deca mogu da razumeju i shvate etičke vrednosti, osećanja i boli kroz fantastične priče. Univerzum znanja prolazi kroz ideje koje proizilaze iz posmatranja stvarnosti. Promena je jedini način da se razume stvarnost. Kad posmatrate stvari (neki cvet, drvo, stolicu, flašu, bilo koji predmet), možete da naučite o prirodi i svemu što nas okružuje. Potom, ako znate, možete da promenite i preobrazite stvarnost – tako se rađaju nove ideje.”
Malo je reći da je deca obožavaju
Slobodno možemo da kažemo da je to fantastika koja pomera međe, izaziva radost, stvara želju za sanjarenjem, poboljšava slikovitost, pokreće naš um da i sam tvori sve ono što oči ne mogu da vide. Kako svaka knjiga pri kraju poseduje dodatke u vidu mapa, beležaka alhemičara ili čarobnjaka, objašnjenja zagonetnih knjiga ili rečnika nepoznatih reči, iako utopljene u najlepšu fantaziju na svetu, one dobijaju izvesnu dozu uverljivosti i stvarnosti svega što se tamo odigrava.
Ono što nas sve uvek zanima kada su u pitanju autori koji pišu samo za jednu ciljnu grupu jeste da li će nekad pisati i za onu drugu, u ovom slučaju – za odrasle.
“Da, pišem dva romana za odrasle. Ali biće potrebne bar dve do tri godine pre njihovog objavljivanja. Međutim, knjige nisu fantastika, već stvaran život”, otkrila nam je italijanska spisateljica.
Do pomenutih romana biće potrebno dosta vremena i još više strpljenja. Ali dok se ne rode iz Muninog spisateljskog pera, možemo da uživamo u nemalom nizu svetova koji poput personifikacija samih ideja žive i životare u njenim romanima.
O njima će više reči biti u narednoj priči o Muni Vičer, najmesečastijoj veštici na kugli Zemaljskoj, ali i dalje – čak do planete Ksoraks i planete Emios. Ako ne znate ništa o ovim planetama, obavezno pročitajte i nastavak…
Izvori fotografija: littledreamers.it, moonywitcher.com, oliaklodvenitiens.wordpress.com
Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.
