Prethodni deo teksta pročitaj OVDE.
Pošto si prošetala kroz carske dvorane i nadivila se raskoši, pozlatama, crvenom plišu, kristalnim i bronzanim lusterima, eleganciji i ekstravaganciji kakvu nisi videla ni na filmu i pokušala da zamisliš sebe kao princezu koja živi na ovakvom mestu i gleda tu divotu svakodnevno, spremna si za drugu vrstu utisaka, za divljenje i strahopoštovanje, za onaj specifičan osećaj koji te obuzme pred slikom velikog umetnika, kad znaš koliko si sićušna na ovom svetu i koliko si počastvovana što možeš da svedočiš veličini koja nadživljava stvaraoca i samo dobija na vrednosti što vreme više prolazi.
Počni od sobe 214 u kojoj se nalaze dve od desetak preživelih slika velikog renesansnog majstora, Leonarda da Vinčija.
Madona sa detetom (sa cvetom) rano je delo mladog Leonarda iz približno 1478. godine. Među praktično beskrajnim prikazima majke Madone sa malim Isusom, ovaj je neobično svež i ljudski ubedljiv. Sa lica majke sija očigledna naklonost, a u centru kompozicije nalazi se simbolična igra gestova – ruke, koje prema tumačenju stručnjaka, upućuju na Hristovo raspeće.
