Sedimo u muzički vremeplov i vratimo se u period i na mesto gde su nastali koreni današnje muzike – na kraj 19. veka i famoznu Misisipi deltu. Mada su pravi počeci zapravo bili u Africi, ovde se sve “zakuvalo”, kada su crnački zarobljenici dovedeni na američke plantaže sa sobom doneli neke nove ritmove i instrumente. U represivnoj atmosferi, na plantažama pamuka, nastajala je nova vrsta muzke iz tuge i bola tog naroda. Ime joj je Blues (Bluz). Ono zbog čega je bluz toliko specifičan i različit od svih drugih vrsta muzike je sama činjenica da je on mnogo više od muzike. Naime, bluz je osećanje, a muzika samo medijum. Iz bluza su nastali svi danas poznati muzički pravci: jazz, rhythm&blues, rock, hard rock, metal, soul, funk, rap, hip-hop, r’n’b.
Sredinom 60-ih, dok se paraleno dešavala rok revolucija, sa pojavom tada engleskih klinaca zaluđenih bluzom kao što su Rolling Stones, Eric Clapton i Cream, The Beatles, u Americi se razvijala jedna nova vrsta muzike, nastala iz bluza, sa primesama jazz-a i gospela – soul. Prodor soul muzike je bio omogućen nezaustavljivim trendom stapanja belaca i crnaca. U Čikagu, Njujorku, Memfisu, Detroitu, sve je više belaca prihvatalo ideju da crnačka kultura nije đavolja i degradirajuća, već samo drugačija.
Najlepši glasovi svih vremena dobijali su tada svoju priliku i napravili nezaboravne hitove:
- Nat King Kol (Nat King Cole) : Unforgetable, Blame It On My Youth, When You Walked by, Tell Me All About Yourself…
- Sem Kuk (Sam Cooke), otac soul-a: You Send Me, For Sentimental Reasons, Summertime, Bring It On Home, Wonderful World…
- Marvin Gej (Marvin Gaye): Heard It Throught The Grapewine, Ain’t No Mountain High Enough, What’s Going On, Sexual Healing…
- Otis Reding (Otis Redding): Respect, Hard to Handle, Sittin On The Dock Of The Bay, Satisfaction, Show a Little Tenderness…
Marvin Gaye – Sexual Healing
Iako se u mnogim izvorima Rej Čarls (Ray Charles) navodi kao začetnik ovog muzičkog pravca, Sem Kuk je ipak bio prvi soul pevač. Ray je i pre soula bio afirmisan muzičar, a njegova muzika obuhvata mnogo žanrova, pa se ne može striktno vezati za soul.
Šezdesete su bile najplodnije i najkreativnije muzičko vreme ikada. Tad je nastao i najbolji rok, a celo razdoblje je prebogato dobrom muzikom i neverovatnim bendovima. Ono što je obeležilo kreativnost svih, pored cele političke i ekonomske tenzije i revolucije, bile su droge – pre svih LSD. Nastajao je malo jači zvuk sa distorzijama i jakim bubnjevima. Čak je i bas, koji je važio za sporedni instrument, dolazio do izražaja (to se vezuje za nastanak Funk-a). Tako je nastao Psychedelic Rock. Veoma je bitno reći da “psychedelic” u prevodu znaci “širenje uma”, tako da je ovo prvenstveno bila muzika koja je proširivala vidike i rušila granice, a nikako muzika narkomana (i ovo nema nikakve veze sa Psyhedelic trance muzikom 90-ih).
Početkom 70-ih psychedelic rock vrši uticaj na soul, tada nastaje funk, a za njim i disko. Da navedemo samo par umetnika koji su tad ostvarili neverovatan uticaj na ceo tok muzike i koji su dan danas veoma slušani:
- Neponovljva Areta Frenklin (Aretha Franklin) sa pesmama koje su postale prave ženske himne: I Never Loved a Man, Respect, Baby I Love You, Natural Woman, Since You’ve Been Gone, Think, I Say A Little Prayer
- Princeza soula Nina Simon (Nina Simone) – Felling Good, My Baby Just Cares For Me, Mississippi Goddam, Four Women, Young Gifted and Black, Sinnerman Please Don’t Let Me Be Misunderstood
- Sly and the Family Stone – jedan od najuticajnih crnačkih bendova ikada – I Wanna Take You Higher, Everyday People, Family Afair, Dance To The Music;
- veliki Kurtis Mejfild (Curtis Mayfield) predstavlja funk u njegovom najboljem obliku sa pesmama: Get Down, Beautiful Brother Of Mine, Now You’re Gone, If There’s Hell Bellow We’re All Gonna Go, Superfly, Little Child Runnin Wild;
- Džejms Braun (James Brown), kum soula i jedan od osnivača funka – Papa’s Got a Brand New Bag, I Got You /I Feel Good, It’s a Man’s Man’s Man’s World…
- The Temptations – Papa Was a Rolling Stone, Ball Of Confusion, Aint To Proud To Beg, Psychedelic Shack i naravno soul klasik My Girl;
- Ajzak Hejz (Isaac Heyes) je stvorio jedan od najboljih soul/funk albuma svih vremena – “Hot buttered soul”. Inače, on je davao glas Kuvaru (Chef) iz South Park-a;
- Stivi Vonder (Stevie Wonder) – Superstition, I Just Called To Say I Love You, Part Time Lover, Lately
Aretha Franklin – I Say a Little prayer
Nina Simone – Feeling Good
Od 70-ih godina soul počinje polako da gubi na popularnosti, pre svega zbog nastanka funka, zatim disko muzike i na kraju pojave hip-hop kulture, koja je uvela novu dimenziju u “crnoj” muzici.
Početkom 90-ih godina komercijalni uspesi Dianđelovog (D’Angelo) albuma “Brown Sugar” (1995), Erike Badu (Erykah Badu) i albuma “Baduizm” (1997), zatim Maksvelovog (Maxwell) “Urban Hang Suite” (1996) i Lorin Hil (Lauryn Hill) “The Miseducation of Lauryn Hill” (1998), uveli su “neo soul” u mainstream. Ovaj pravac je baziran prvenstveno na soulu, uz eleganciju jazz-a, malo funka i hip-hopa, sa uticajem afričke muzike, uz duboko lični pečat i pristup muzičara prema ljubavi i politici. Svoj doprinos “neo soulu” dali su krajem 90-ih i početkom 2000-ih: The Roots, Mos Def, Komon (Common), Mejsi Grej (Macy Gray), Endži Stone (Angie Stone) i Džil Skot (Jill Scott).
U današnjem modernom “MTv dobu”, u kojem se nameće vrišteća, takozvana r’n’b muzika, čiji su jedini ciljevi profit, tržišna eskploatacija i slava, kvalitetni muzičari imaju veoma malo prostora da se iskažu i često ostanu na marginama. Ipak, poslednjih par godina svedoci smo povratka kvalitetnog soul zvuka, zahvaljujući muzičarima kao što su Sharon Jones, Charles Bradley, Jose James, Mayer Hawthorne i drugi.
Charles Bradley – The World (Is Going Up In Flames)
Dobro poznate i relaksirajuće vibracije soul muzike uvek će imati svoju svrhu – da na prirodan i nesmetan način govore o svakodnevim situacijama, od ljubavnih muka do socijalnih nepravdi. Naše je samo da se opustimo i uživamo.
Mirjam Mitrović je vanvremenski nasmejana. Krije da je intelektualka, ali ne može da sakrije nemirni duh. Hiperaktivna i uvek spremna na besprekoran i pozitivan “hejt”. U dan joj stane više nego u nečiju nedelju. U klubu pesme i bitove prepoznaje i pre nego što provire iz zvučnika, a izvođačima vrednim pažnje zna i srednje ime. Bez mobilnog ne ide nigde, a Twitter proverava redovnije od pošte. Za nju je je sve stvar volje, a ne mogućnosti.
