Woolworth Building, Njujork, SAD – 241m
(1913-1930)
Woolworth building
Ova zgrada je jedan od najstarijih i najpoznatijih nebodera u Njujorku. Projektovao ju je Kes Gilbert, jedan od prvih arhitekata koji se bavio projektovanjem solitera. Njega je unajmio Frenk Vulvort, osnivač F. W. Woolworth Company (današnji Foot Locker), sa namerom da zgrada bude najviša ne samo u Njujorku, već na svetu. Zbog toga je ovaj neboder, izgrađen u neogotskom stilu, umesto projektom predviđenih 190, bio visok 241 metar; samim tim, troškovi izgradnje su, umesto planiranih 5,5 miliona dolara, iznosili 13,5 miliona. Frenk Vulvort je taj iznos dao u kešu. Takođe je zanimljivo to da je njegova kompanija koristila samo jedan i po od 57 spratova, dok je ostatak prostora iznajmljivalo oko 1000 drugih.
Pristup u predvorje je zabranjen turistima nakon napada na svetski trgovinski centar 2001. godine. Ta kitnjasta prostorija je ukrašena mermerom i finim mozaicima i bogata skulpturama, od kojih neke imaju ulogu karikatura – na primer, sâm Vuvlort kako broji kovanice ili Gilbert koji ljuljuška model zgrade. Murali sa motivima trgovine i rada ukrašeni zlatnim detaljima čine da predvorje izgleda kao crkva. Upravo zato je ova građevina nazvana Katedralom Trgovine.
Chrysler Building, Njujork, SAD – 319m
(1930-1931)
Ova zgrada se smatra biserom Art Deko arhitekture. Art Deko je stil koji se 20-ih godina prošlog veka rodio u Parizu, a proširio Evropom i SAD tokom naredne dve decenije. On predstavlja mešavinu nekoliko stilova, pre svega kubizma i futurizma. Iako prvenstveno zamišljena kao mala poslovna građevina, ova zgrada je postala jedno od najpoznatijih obeležja Njujorka, i to zato što ju je tokom izgradnje otkupila kompanija Chrysler. Volter Krajsler je želeo da izgradi svojevrstan spomenik, kako svojoj kompaniji, tako i samom sebi, te je od arhitekte Vilijama van Alena zahtevao da projektuje najveću građevinu do tada. Tokom aprila 1929, uzrujani prvi čovek Krajslera je pozvao Van Alena u svoju kancelariju na Menhetnu. “Van, jednostavno moraš da se potrudiš i uradiš nešto,” rekao je magnat auto-industrije. “Izgleda da, ipak nećemo biti najviši.”
Da bi pobedio ostale projektante, koji su takođe pokušavali da izgrade najvišu građevinu sveta, Van Alen je odlučio da na vrh zgrade postavi antenuk od 55 metara, koja je na gradilište donošena u tajnosti i koja je u komadima postavljena na vrh za svega 90 minuta.
Zgrada je služila kao sedište Chrysler Korporaciji od 1930. do sredine 1950-ih i, mada je izgrađena i dizajnirana specijalno za nju (npr. motivi sa automobila na krovu), nikada nije bila u njenom vlasništvu. Naime, Volter Krajsler je odlučio da, umesto sredstvima Korporacije, sâm plati gradnju da bi njegova deca mogla da naslede zgradu.
Empire State Building, Njujork, SAD – 381m
(1931-1972)
Empire State Building
Iako se danas nalazi na 15. mestu, Empire State Building najduže je držao rekord najviše građevine na svetu, a i dan-danas je najviša građevina u Njujorku (nije bio za vreme postojanja World Trade Center-a, 1972-2001).
Zgradu je projektovao Vilijem Lemb iz arhitektonske firme Shreve, Lamb and Harmon. Za projekat mu je trebalo samo dve nedelje jer je, kao osnovu, koristio nacrte za Reynolds zgradu u Vinston-Salemu. I danas, na Dan Očeva, osoblje Empire State Building-a šalje čestitku osoblju u Reynolds-u.
Empire State Building prva je građevina ikada sa više od 100 spratova, koje povezuju 73 lifta, odnosno 1860 stepenika. Zgrada je otvorena za vreme Velike Depresije, i to relativno daleko od svih objekata javnog saobraćaja, pa zato veći deo prostora dugo nije bio iznajmljivan. Prihode je počela da donosi tek od 1950.
1964. su na fasadu dodati svetlosni efekti, čija boja odgovara aktuelnim ili sezonskim događajima, kao što su Dan Sv. Patrika, Božić, Dan nezavisnosti itd. Posle osamdesetog rođendana i ubrze smrti Frenka Sinatre, zgrada je bila osvetljena svetloplavo, da bi oslikavala pevačev nadimak „Ol’ Blue Eyes“. Posle smrti glumice Fej Rej zgrada je 15 minuta bila u potpunom mraku.
Za ovu zgradu vezane su i mnoge smrti. Preko trideset ljudi izvršilo je samoubistvo skokom sa krova, a prvo od njih se desilo i pre nego što je zgrada završena – od strane otpuštenog radnika. Kada je, u rasponu od samo tri nedelje, petoro ljudi pokušalo da se ubije, na terasi za posmatranje je postavljena ograda. Prethodno je netaknuto telo 23-ogodišnje Evelin MekHejl, koja se ubila skokom sa ESB, uslikao student fotografije, a taj snimak je pod nazivom ’’Najlepše samoubistvo“ obišao svet, bio objavljen u LIFE Magazine i iskorišćen od strane Endija Vorhola za sliku Samoubistvo (Palo telo).
Takođe, u subotu 28. jula 1945, avion američke vojske je udario u ESB između 79. i 80. sprata. 14-oro ljudi u zgradi je poginulo, a motor aviona je proleteo kroz nju i pao na krov druge građevine u kvartu pored, spalivši stan u potkrovlju. Jedan od zaposlenih koji se u tom trenutku nalazio u liftu preživeo je pad od 75 spratova, što je do danas ostalo zabeleženo u Ginisovoj knjizi rekorda kao najduži preživljeni pad ikada.
Uprkos šteti i izgubljenim životima, zgrada je dva dana kasnije, u ponedeljak, radila punom parom.
"Najlepše samoubistvo"
The World Trade Center, Njujork, SAD – 417m
(1972-1974)
World Trade Center
World Trade Center bio je kompleks od 7 zgrada, srušen tokom terorističkih napada 11. septembra 2001. Arhitekta Minoru Jamasaki imao je jasan, ali težak zadatak – 1,1 milion kvadratnih metara prostora trebalo je ’spakovati’ na 6,5 hektara zemlje zajedno sa novim linijama železnice i metroa. Sve to sa budžetom manjim od 500 miliona dolara. Nakon više od stotinu napravljenih skica i modela, Jamasaki je odlučio da bi dve visoke, identične kule najbolje odgovorile zahtevima investitora.
„World Trade Center bi, zbog svog značaja, trebalo da postane živa predstava čovekove vere u čovečanstvo, njegove potrebe za ličnim dostojanstvom, njegove vere u saradnju ljudi i, kroz ovu saradnju, njegovu mogućnost da pronađe veličinu“ – rekao je Jamasaki.
Zgrade su, tokom postojanja, bile kao košnice – svakog dana, 50.000 ljudi radilo je u ove dve kule, 200.000 svakodnevno ih je posećivalo, a još 80.000 ljudi dnevno dolazilo je na osmatračnicu na 107. spratu kule broj 2.
Međutim, još od izgradnje su za zgrade bili vezani razni incidenti.
1975. godine, godinu dana nakon izgradnje, u vreme kada još nisu imale protivpožarni sistem, Severnu Kulu (WTC 1) je zahvatio požar. Ljudskih žrtava nije bilo, a čelik u konstrukciji je bio vatrootporan, tako da su jedina šteta bili istopljeni kablovi i šteta od vode korišćene za gašenje požara.
U februaru 1993. kuvajtski terorista Ramzi Jusef je u podzemnu garažu Severne Kule dovezao kamion sa 680kg eksploziva. Kula nije pretrpela veće strukturne štete, ali je šest ljudi izgubilo život, a njih 50 hiljada je ostalo zarobljeno unutar građevine. Jusef je uhapšen u Islamabadu zajedničkom akcijom SAD i Pakistana, a istraga je pokazala da je plan bio da se Severna Kula sruši na Južnu.
11. septembra 2001. jedna od najvećih tragedija zadesila je Sjedinjene Države. Teroristi Al Kaide istovremeno su udarili dva Boinga 767 u Južnu i Severnu Kulu. Nakon što je gorela skoro sat vremena, Južna Kula se srušila. Pola sata kasnije se srušila i Severna Kula, a kasnije tokom dana srušila se i WTC 7 građevina. Ostale građevine morale su da budu demolirane jer je bilo nemoguće popraviti štetu koja im je naneta. 2752 osobe su izgubile život, a jedan od najprepoznatljivijih simbola Amerike više nije postojao.
Sears/Willis Tower, Čikago, SAD – 442m
(1974-1998)
Willis Tower
Ova zgrada je uspela da obori rekord koji je postavio WTC, a i danas je najviša građevina u Amerikama. Ovaj neboder je ranije bio poznat pod imenom Sears Tower, jer je njegovu izgradnju 1969. naručio tada najveći lanac trgovina na svetu – Sears, Roebuck and Co. Međutim, nakon njene izgradnje, premoć ove kompanije u odnosu na konkurenciju slabi i 1994. oni prodaju ceo soliter, a 1995. kompanija prestaje da koristi prostor u zgradi. I pored toga, tek 2003 ističe Ugovor o imenu zgrade, a 2009. londonska kompanija Willis Group Holdings uspeva da potpiše novi Ugovor, na 15 godina, što znači da je moguće da će se ime zgrade ponovo promeniti 2024. Ova zgrada, zajedno sa svojom terasom za posmatranje panorame Čikaga, je jedna od glavnih turističkih atrakcija tog grada. Takođe, drži i jedan rekord – toaleti na 103. spratu ove zgrade su toaleti na najvećoj visini na severnoj hemisferi.
The Petronas Towers, Kuala Lumpur, Malezija – 452m
(1998-2004)
Petronas
Još uvek najviše kule bliznakinje u svetu, prvo mesto na listi najviših građevina zauzimale su skoro šest godina. Kao inspiracija arhitektama poslužio je tradicionalni islamski simbol – dva kvadrata koja se preklapaju pod uglom od 45 stepeni, čineći tako osmokraku zvezdu. Na svakoj od osam tačaka preklapanja nalazi se i polukrug koji ublažava oštrinu ivica zgrade. Ovi oblici predstavljaju islamske principe ’jedinstva u jedinstvu, harmonije, postojanosti i razuma’.
1. septembra 2009, francuski urbani penjač Alen Rober popeo se na Kulu 2 za manje od 2 sata, bez ikakve dodatne opreme i potpuno neosiguran. Njegova prethodna dva pokušaja, 1997. i 2007. završila su se tako što ga je policija uhapsila na 60. spratu, 28 spratova od cilja.
Taipei 101, Tajpej, Tajvan, Republika Kina – 509m
(2004-2010)
Taipei 101
Ova zgrada, iako oličenje visoke tehnologije, građena je u staroazijskom stilu, sa konstrukcijom otpornom na tamošnje potrese i tajfune. Pri njenom vrhu nalazi se džinovsko čelično klatno koje je koštalo 4 miliona američkih dolara, a zajedno sa raznim arhitektonskim i građevinskim trikovima čini Taipei 101 jednom od najstabilnijih građevina u svetu, što je postalo jasno još tokom izgradnje, kada je ovu regiju pogodio zemljotres jačine 6,8 stepeni po Rihteru.
Kada je izgrađena, ova zgrada je oborila 6 rekorda: najviša arhitektonska struktura od tla do krova, najviša arhitektonska struktura od tla do najviše tačke, najviša građevina od tla do najvišeg prostora u upotrebi, građevina sa najbržim liftovima, zgrada sa najvećim satom koji odbrojava (koristi se za Novu godinu) i najviši sunčani sat. Nakon izgradnje Burj Khalifa-e, samo poslednja dva rekorda su ostala u posedstvu Taipei 101. Inače, ovo je prva građevina ikada koja je prešla visinu od pola kilometra.
Tokom dizajniranja zgrade, tajvanska kompanija C.Y. Lee & partners veliki značaj je dala orijentalnom simbolizmu i tradiciji. Kao i sve građevine koje imaju oblik igle, i ova simbolizuje mesto gde se spajaju nebo i zemlja i gde se sreću četiri pravca kompasa. Broj 101, koliko ima spratova, simboliše obnavljanje vremena – novi vek i novi milenijum koji su došli tokom gradnje, kao i sve ostale godine koje dolaze (1 i 01 = prvi januar). Takođe, simbolizuje i visoko postavljene ciljeve, jer je broj spratova za jedan veći od broja 100, koji tradicionalno označava savršenstvo. Takođe, glavni deo kule se sastoji iz osam segmenata od po osam spratova. U kineskoj i njoj srodnim kulturama, broj osam je simbol izobilja, napretka i dobre sreće. Sedmica ima sedam dana, pa i broj osam predstavlja obnavljanje vremena, a u kulturama u kojima je sedmica srećan broj, osmica se smatra za jedan boljim od ’srećne sedmice’. Simbolika ovih brojeva se ne završava na tradicionalnom aspektu – 101 simboliše binarni sistem koji se koristi u tehnologiji, a 8 se povezuje sa bajtom, sastojanom od osam bitova – osnovnih informacionih jedinica.
Oblik zgrade podseća na pagodu (ponovo, simbol povezivanja neba i zemlje), bambus (simbol odrastanja i učenja) ili gomilu starih kineskih kutija za novac (simbol bogatstva). Kao motiv, često se pojavljuju kitnjaste ruyi figure, posebni obredni predmeti, koji su simbol harmonije, dobre sreće i izobilja.
Svake noći, jedna od sedam boja spektra obasjava eksterijer zgrade – tako se ponedeljkom kula kupa u crvenoj svetlosti, utorkom u narandžastoj, sredom u žutoj, četvrtkom u zelenoj, petkom u plavoj, subotom u indigo i nedeljom u svetlosti ljubičaste boje. Sedam boja simbolizuju dugu, luk koji spaja nebo i zemlju, ali i ljude jedne sa drugima.
Millenium park koji se nadovezuje na zgradu služi kao podloga za sunčani sat koji čini zajedno sa kulom, a pun je ukrasa i biljaka raspoređenih po feng šuiju.
Među posetiocima ove zgrade posebno su popularne dve opservatorije (jedna unutra, druga napolju), tržni centar i mnoga umetnička dela umetnika širom sveta koja krase enterijer nekada najviše zgrade na svetu.
2010, Burj Khalifa u Dubaiju, sa svojih 828 metara visine, preuzima titulu kraljice nebodera, čija lepota bukvalno doseže do oblaka. Ali o njoj sledeći put.
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”
