Ti si jaka. Sposobna. Izdržljiva. Toliko toga si preturila preko glave, slomila se i ponovo sastavila, izgubila i nastavila dalje, borila se sa demonima koji su hteli da te povuku na dno i pronašla ponovo svetlost. Imaš iskustva u svim mogućim borbama, a dobila si i one koje si izgubila. Pronašla si svoju vrednost i dobila priznanja i došla dotle da ti priznanja više nisu potrebna. Naročito ne ona koja se odaju tvojoj snazi.
Znaš ko si i šta možeš. Znaš da bi mogla sve ispočetka, ako bi morala – ne bi odustala. Znaš da stegneš zube i ne dozvoliš da se vidi ono što se dešava u tebi. Ne želiš nikoga da opterećuješ i nastojiš da kroz sve prođeš sopstvenim snagama, ne voliš da tražiš pomoć, jer znaš da nikome nije lako i da je svako pun sopstvenih problema. I znaš da nećeš dobiti pauzu, da se nećeš odmoriti od onog što jesi i od onog kako i koliko možeš, koliko god bila umorna od svoje snage.
Koliko se često osećaš sama sa svojim borbama? Kad prolaziš kroz bol, ne želiš da uvlačiš druge u svoju dramu i tvoji prijatelji često saznaju da ti se nešto događalo tek kad tebi bude bolje i kad si spremna da to podeliš sa njima.
