Ne okreći leđa

Ne okreći leđa

Tvoj najbolji prijatelj. Brat. Sestra. Kolega. Poznanik. Komšinica. Dečko. Devojka.

Svako od njih može u sebi da nosi virus koji mu od života pravi pakao. Nemoj mu baš ti dodatno otežavati.

Danas svako zna šta je SIDA (AIDS), bez obzira na pol, godine ili obrazovanje. Tu svaka edukacija prestaje. Nije dovoljno znati samo da je u pitanju smrtonosni virus koji se prenosi seksualnim putem, intravenozno ili krvlju. Neophodno je učiniti sve kako bi se pomoglo onima koje je zadesila ovakva sudbina.

Za obolele od side nekada je veći problem suočavanje sa okolinom, nego sa onim što ih čeka tokom lečenja. U većini slučajeva kriju da su nosioci, u strahu da će ih sredina u kojoj žive marginalizovati. Čak i oni najbliži. Gde leže uzroci ovakvih postupaka?

Ljudi su nedovoljno obrazovani, jer misle da se virus može preneti bilo kakvim kontaktom sa nosiocem. To je apsolutno pogrešno. Nećete dobiti sidu ukoliko razgovarate sa nekim. Ukoliko koristite isti pribor za jelo. Ili ako poljubite nekoga. Ako se rukujete sa nekim. Da biste mogli da živite sa ovim, ali i sa osobom koja je zaražena, prioritet je da kontaktirate neko savetovalište, da prisustvujete radionicama i seminarima. Ne da okrenete leđa i odete. Posebno nekom ko je vama blizak. Na taj način diskriminišete i kršite ljudska prava. Niko vas zbog toga neće sankcionisati, ali nekad je moralna kazna jača od bilo koje zakonske.

Zaraženi se teško nose sa činjenicom da su bolesni i da ih čeka tragičan epilog, ali postoje slučajevi u kojima mnogi žive sa tim i nekoliko decenija, uz pravilno lečenje. Ne možete ni da zamislite na koje su sve načine ljudi bivali zaraženi. Najbolje drugarice su želele da svoje prijateljstvo pretvore u krvnu vezu, ne znajući da je jedna od njih prethodne večeri imala seksualni odnos sa dečkom koji je zaražen. Lekar je imao ogrebotinu i prilikom operacije krv zaražene osobe došla je u dodir sa njegovom ranom. Nebrojeno slučajeva u kojima narkomani razmenjuju igle, a više se ne zna koliko se njih tim putem samo zarazilo.

Ovo je apel za sve one koji zaziru od ljudi kojima je pomoć potrebna. Ali i za one koji iz straha ugrožavaju zdrave. Nemojte da dozvolite da ugrozite nekome život zbog osećanja straha ili sebičnosti. Suočite se sami sa svojim problemom, nađite rešenje, motiv i ljude. Jednostavan recept. Nemojte se njih setiti samo svakog 1. decembra, nego i u međuvremenu. Oni su tu, pored vas – ili ih ne vidite ili to odbijate.

Onaj ko bude našao lek za potpuno izlečenje side dobiće Nobelovu nagradu. Dok se to ne desi, trebalo bi da se potrudimo da naša podrška bude najbolji lek.


Ivana Vukić se školuje za posao novinara. Jedna je od retkih koja obožava svoju buduću profesiju. Ne može da zamisli dan bez ljubavi, dragih ljudi, svog hrčka i fakulteta. Nadahnjuje je muzika Yann-a Tiersen-a, drame Biljane Srbljanović i dokumentarci. Želja joj je da jednog dana osnuje humanitarni fond i da stekne toliko iskustva kako bi definisala životnu filozofiju poput one Meše Selimovića u knjizi “Derviš i smrt”. “Čovek je proklet i žali za svim putevima kojima nije prošao.”