Iako je produženi vikend iza tebe, uspela si da se probudiš na vreme, da natenane popiješ prvu kaficu, ispeglaš omiljenu košulju, uviješ kosu, našminkaš se… Ma, prosto blistaš! Ko bi rekao da ćeš posle četiri neradna dana imati volje da se ponovo zaputiš u kancelariju i to sa toliko elana?! Čak ni ne kasniš! “Bože, šta je ovo”, pitaš se dok zaključavaš ulazna vrata i udaljavaš se od kuće.
Fin je dan, ideš lagano ka poslu, usput loviš pogledom mačke lutalice i smešiš im se zaljubljeno kada, kao grom iz vedra neba, crna slutnja. To jest, pitanje – jesi li isključila peglu? A figaro? A šporet?! Panika raste, ne znaš šta ćeš sa sobom, toliko si zabrinuta da ti je sve preselo. I, šta ćeš drugo, vratiš se kući trčeći, vidiš da je sve OK, izdahneš sa olakšanjem i svhataš da opasno kasniš na posao. Pa onda počneš i oko toga da brineš, znaš da niko ne voli kašnjenje… Opet ti je loše od brige i ne znaš šta da radiš osim da ponovo otrčiš i pokušaš da ovog puta stigneš na posao, a da ti se još nešto ne desi usput.
