Mnogi se bore učeći da vole sebe, ali vi kao da ste rođeni s tim, bez obzira na okolnosti. Kao da nikada i niste zavisili od tuđe ljubavi i brige – uvek ste mogli da se oslonite na sebe, da budete sigurni da se nećete mnogo povrediti i da ćete se izvući zdravi i čitavi iz iskustava zbog kojih drugi ostaju trjano oštećeni. Taj čudan osećaj da ste izdvojeni i celoviti sami za sebe, da ste nekako stariji i razumniji od svih oko vas i da vam je osećaj uvek tačan, prati vas otkad znate za sebe. I jednom kad ste prestali da mislite da ste možda ludi, totalno neprilagođeni, da ste vanzemaljac i da nikada nećete sresti sebi slične, shvatili ste da je to za vas normalno, jer vi dolazite sa više mesta i objedinjujete u sebi mnogo više iskustva, znanja i razumevanja, nego što neko može da stekne u samo jednom životu.
Društveni ste i komunikativni, volite ljude, sposobni ste da se sa njima duboko povežete i da saosećate i mnogi su, na nekom nivou, vaše srodne duše. Možda osećate da imate zadatak, koji vam obezbeđuje mesto među ljudima, možda imate sposobnost da pronađete svoje mesto čak i tamo gde ne pripadate i gde niste dobrodošli, ali uvek se najbolje osećate sami sa sobom. Drugi ne utiču mnogo na vas, ali vi utičete na njih, iako se trudite da to ne činite. Vi se razvijate, osvešćujete i budite, jer je to za vas proces povratka kući, jer tragate za onim olakšanjem, kad znate da je sve u redu baš tako kako je, a ne možete da ga dosegnete dok ne razumete baš sve u sebi i oko sebe. Drugi su uvek malo iza vas, spremni da se prepuste vašem vođstvu, koje često spontano preuzimate, iako vas uopšte ne zanima da budete lider i da preuzimate suviše odgovornosti. Prosto, vama to nije teško, vi ne gubite prisebnost tamo gde je drugi gube, ne paničite i ne očajavate, ne tražite da vas neko spase, uputi, povede, vi to činite sami za sebe prema sopstvenom ritmu i prirodi, ali i za druge, kada to situacija zahteva.
