Iskreno se nadam da se neće mnogo ljudi pronaći u ovom tekstu, i isto tako bojim da mnogi ipak hoće. Sigurno imate bar jednu savršenu drugaricu: lepotica, prava Afrodita koja posle tri porođaja izgleda bolje od vas, puna je para u kojima uživa sa svojim idealnim suprugom. Vau! Prava reklama za sreću! Pa ona ima sve što ste vi oduvek želeli! Koliko god bile bliske, bar u svojim neslavnim trenucima osetićete žaoku ljubomore u njenom smeru. Kad bih ja bila na njenom mestu… eh, šta bih dala!
Ne biste dale ništa, verujte mi! Vaša drugarica Afrodita iz svojih savršeno manikiranih ruku sipa šaku sedativa u svoje grlo svakog jutra. Liniju ne održava aerobikom, već dijagnostikovanom depresijom. Seksi glas a la Ceca dobila je od cigareta. Ne sedi kod kuće jer je domaćica, već zato što nije u stanju da radi i da se suoči sa svetom, da se suoči sa njim… Naravno, nije u pitanju suprug. Ona godinama voli drugog i vodi paralelni život o kome niko nema pojma. Nije u pitanju serija niti roman, prenosim vam život uživo. Nakon kraha svoje romanse, duboko je nesrećna. Naravno, uvek će naći opravdanje kad je muž zatekne tužnu. Neda se naslutiti kada prođe gradom u visokim štiklama sa savršenim osmehom prve dame. Narod gleda, divi se, komentariše, zavidi joj, a ispod sve te šminke krije se tuga dostojna jedne Karenjine. Ona pleni šarmom, neprekidno misleći na drugog, kucajući mu histerično poruke i priželjkujući da rane već jednom zarastu, ili da je nema, da nestane. I dalje je to život koji želite? Nisam ni mislila!
Verujemo u bajke, u srećne krajeve, u brze dijete i savršen život, a da li je sve baš tako? Retko se zapitamo šta se krije ispod sjajnog zlata od kog peku oči. Ekspanzijom društvenih mreža sate i sate provodimo gledajući instagramirane slike srećnih ljudi i prepuštamo se toj hipnozi, verujemo da su zaista srećni. Lepotice crvenih usana sa čašama martini bjanka u ruci, smeše nam se. Njima je život sigurno bajka, one nisu same kada skinu šminku nakon što se pešaka vrate kući. Fotošopirane slike srećnih parova na modernim destinacijama vrište kako su srećni a ne kako već dve godine spavaju u odvojenim sobama. Pokušavaju da ubede druge a time i sebe. Gledamo i verujemo im, jer tako je lakše. Ne sumnjamo da se neko svojski potrudio da svaka dlaka bude na svom mestu a spontani poljubac izveden je iz tridesetsedmog puta. Na svakoj slici po jedna Afrodita, baš kao ova naša.
Spolja maska koja govori, a iznutra duša koja ćuti
Većina reči, slika, pesama po Fejsbuku, Tviteru, Instagramu vrište “Ja sam srećan/na, ja putujem, ja volim, ja živim i uživam” sa ciljem da u nekom od vas izazovu zavist. Molim vas, ne nasedajte na to. Ne podležite jeftinim marketinškim trikovima, brendiranim stvarima, lažnim osmesima, lepim figurama. Ne padajte na jeftinu manipulaciju staru koliko i svet. Neko to plasira možda čak i nesvesnom željom da ne ispadne tužan, nesrećan i sam. Naravno, ne kažem da je to pravilo i da su svi osmesi na ljudima lažni, daleko od toga, samo ponekad ramislite malo dublje, zagrebite ispod površine, pre nego što poželite biti neko drugi. Srećete na stotine ljudi, ali nisu srećna sva lica koja se smeše, nisu bogati svi lepo obučeni, nisu voljeni svi koji su u braku.
Ode iluzija u komade, barem meni. Balon od sapunice je pukao! I ja sam verovala da je sve kao što izgleda, da je sve istinito, iskreno i pravo ali ispovest samo jedne žene potpuno me je otreznilo i razoružalo, pokrenulo hiljadu pitanja. Ne osuđujem niti opravdavam one koji nose maske sreće od jutra da mraka, samo mi je žao nesrećnih lica koja ugledaju kada ih skinu. Naporno je to, treba organizovati svu tu paradu idealnog života, istovremeno prikrivajući paraleni. Ipak na kraju dana, kada zamru kompjuteri, kada padnu maske i ugase se svetla scene, treba leći i priznati sebi istinu.
Zna se šta je sreća i kako izgleda. Možete grebati koliko god hoćete, ispod svakog sloja nalazi se još jedan, isto tako sjajan i žut kao prvi.
Sreća nema vreme da kači slike na Fejsbuk, sreća je u nama i ne treba joj tuđa zavist kao dokaz da je prava. Ona postoji od jutra do mraka a ne subotom uveče ili za Novu godinu. Ona je u životu a ne na Instagramu ili Tviteru. Ona je opipljiva stvarnost a ne fikcija globalne mreže. Kako god, razumem ljudsku potrebu za ostavljanjem dobrog utiska, ali ne za pretvaranjem svog života u reklamu za kolače, uloške, naočare za sunce. Setite se samo lepih trenutaka koje niste zabeležili aparatom, a ipak nikad nećete zaboraviti. Da li biste ih prodali za sto lajkova ili zavist koleginice na poslu? Naravno da ne bi. Sreća nije reklama i zato ne kupujte sve što vam se nudi.
I dalje želim da je ovo priča o izuzecima a ne pravilima i da niko ko ovo čita neće osetiti bol saznanja da mu je sreća lažna, da zlato nije pravo. Kada se sledeći put budete slikali za Fejsbuk setite se toga. Meni je najveće blago što se budim i ležem sa istim licem i što masku nosim samo za maskenbal, a vama?? Mislite o tome.
Maja Marković, zaljubljena u književnost i ljude. U krizi briljira, pravi utešitelj. Pasivni optimista i kraljica drame u isto vreme. Slobodno vreme posvećuje knjigama i prijateljima. Zato ga i nema mnogo.
