Da možeš da provedeš u krevetu sa svojim voljenim sve vreme ovog sveta, da li bi to zaista želela? Divno je kako se osećaš kad te zagrli, kako mu se predaješ i kako si u stanju da se potpuno izgubiš i da u tome pronađeš suštinski smisao povezivanja sa drugom osobom. Njegov zagrljaj je najudobnije i najbezbednije mesto na svetu, njegove ruke poznaju tvoje telo i umeju da te dodiruju baš onako kako ti je potrebno, da te uzbuđuju i smiruju, teše i greju i zadirkuju. Strast te uznosi i zanosi i uvek se ponovo čudiš kako je telesna ljubav moćna, zadovoljavajuća i ispunjavajuća. I često pomisliš da bi mogla danima tako, da isključiš realan svet, da odgurneš sve obaveze i zahteve svakodnevice i da jednostavno ne izlaziš iz kreveta – kao Džon Lenon i Joko Ono za medeni mesec, a i oni su boravili u krevetu svega nedelju dana i to u cilju promovisanja kampanje za mir u svetu.
Da li bi izdržala nedelju dana? Verovatno bi, možda i koji dan duže. Ali u jednom trenutku bi ti dosadilo. Poželela bi da budeš aktivna i korisna, da napustiš svoje mesto u krevetu pored dragog i vratiš se svom mestu u poslovnom, društvenom i kulturnom životu. Da se pomeriš od izvora strasti, da bi opet njime bila privučena i da bi mu se vraćala kao zasluženoj nagradi, utočištu, insipraciji. Ljubav je kao rađanje – moraš da se razdvojiš od ploda svoje utrobe da bi mogla da ga vidiš i upoznaš, moraš da ga pustiš da odraste i živi svojim životom, da bi shvatila šta je bezuslovna ljubav, moraš da budeš tu, uvek kad tvoje dete ima potrebu da ti se obrati za podršku, pomoć, utehu, ohrabrenje. Proces razdvajanja i ponovnog spajanja, organska veza koja ne sputava, nego se rasteže koliko god je potrebno i ne kida se.
