Odraz u ogledalu: Koliko nas ima čudaka?

Odraz u ogledalu: Koliko nas ima čudaka?

Koliko je zaista teško uklopiti se u neke norme koje nisu dobre ni po koga, koliko nas glava zaboli od apsurdnih situacija, konstatacija, možemo li ih izbeći – pitanje je sada, ili je naša generacija od svega dvadeset premlada da bi razumela?

Zamislite situaciju: vozite se autobusom, pored vas sedi devojčica od sedamnaest godina, obučena sva u markiranu garderobu, našminkana kao da se sprema da vodi jutarnji program pod svetlima reflektora, sa nakitom oko vrata koji je teži od nje same; šta na ovoj slici nije u redu? Da li je potrebno da kažem zamislite ili je ovo sve viđeno u našoj današnjici? Sledeća situacija koja me je fascinirala otkad radim sa decom: zatražili su mi da pustim deci pesmu u mini diskoteci – “Srpske majke”, a ja predložim: je l’ može “Slon lepotan Dondolan i slonica Mica”, oni me pogledaju u znaku pitanja, a ja da ne bih ispala smešna, pomenem Kolibri, nadajući se da će se prisetiti svog doba, oni ništa, muk.

Ubrzo sam shvatila da se ne razumemo, kao i u prethodnom primeru sa devojčicom iz autobusa koja želi da postane žena pre vremena. Ne znam, kome treba skrenuti pažnju, odakle dolaze apsurdne situacije, kome one odgovaraju? Morate priznati da je krajnje žalosno kada nemate pravo izbora na odrastanje u normalnom okruženju, ili možda ipak imate?

Mogu i ja da mislim svojom glavom Odraz u ogledalu: Koliko nas ima čudaka?

Mogu i ja da mislim svojom glavom

Mnogo puta ste predložili nešto svojim roditeljima, za šta ste smatrali da je dobar plan i da ima smisla; kada oni u stvari ne razumeju šta vi želite time da im objasnite, onda vi odustanete od objašnjenja. Danas kada ste već odrastao čovek, na poslu imate predlog koji vam može obezbediti bolju motivaciju u radu i samim tim povišicu, ali šef opet nema sluha, kaže vam da je bolje da radite kako vam je rečeno, nema potrebe za raspršivanjem ideja, može da sačeka.

Vi opet ustuknete, hajde da sačekate, a vi tako čekate, čekate, dok vaše vreme prolazi, ništa se ne dešava, a neko sa manje ambicije dolazi na vaše mesto, jer on se ne pita mnogo, već radi kako mu je rečeno. Šta mislite još koliko ovakvih besmislenih poslovnih sistema će moći dugo da funkcionišu bez novih ideja, ne zadugo, zar ne? Ne dozvolite da vas ovaj besmileni sistem koji je nimalo kreativan uguši, uvek imate alternativu, zašto ćutati ako znate nešto više? Pokažite svoje znanje negde gde će ono biti prihvaćeno i shvaćeno, jedino je to važno. Ne zaboravite da svako povlačenje dovodi do frustracije i nezadovoljstava, neke i do depresije, šta će vam sve to? Živite život punim plućima, jer imate pravo na to, i pre svega mislite svojom glavom, zar ste zbog toga čudak?


Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.