Važio je za enfant terrible svetske modne scene. Lepota se nalazi na najčudnijim mestima, čak i na najodvratnijim – govorio je. Aleksandar Mekvin (Alexander MC Queen) pripadao je generaciji ukletih umetnika, onih čiji glas dopire od romantizma do naših dana. S obzirom na njegov estetski credo nemoguće je ne pomisliti na Bodlera (Charles Baudelaire). Prokleti pesnik je lepotu tražio u mračnim ćoškovima Pariza, u zločinu, u urbanom pejzažu koji se iz minuta u minut menja. Zgađen predstavom o dobroj, cvrkutavoj i naivno lepoj prirodi, Bodler, buntovnik i arhigrađanin, tragao je za suštinskijim saglasjima u njenom “hramu”. Čini mi se da je to, na sopstvenom polju kreativnog izraza, radio i Mekvin. Tako je nastala moda satkana od dinamike i sinkretizma. Haljine su prvi put u modnoj istoriji planete pokazale da su sposobne da čine pokret. Same za sebe, iz svog neopozivog mrtvila. Zbog toga, ne mogu da kažem da je Mekvin došao iz budućnosti jašući na blistavom hologramu. Baš onom koji je na Nedelji mode u Parizu, 2006. godine, projektovao duh i telo Kejt Mos (Kate Moss). Mekvin je prvi spustio, artificijelnu digitalizovanu, Kejt na scenu i ništa više nije bilo isto. Nije slučajno Mekvin i nije slučajno Kejt.

slika 143 Opasan ples Aleksandra Mekvina

Clutch kao detalj i oružje

Jer, život je beskrajno zabavan, govorio je, ponekad opasno zabavan i to je ono što mogu da shvate samo oni koji plešu na ivici. Između raja i pakla, koje je često pominjao, pristao je na sebe. Sopstvenu seksualnost nije dugo držao u ormaru, a podrazumevanu etiketu crne ovce zamenio je ružičastom.

Ja sam ružičasta ovca u svojoj familiji – govorio je tražeći pravu boju za tako važnu stvar u životu. Činjenica da je sa šesnaest godina napustio školu i otišao da šegrtuje u kući “Anderson i Šepard” povezuje ga sa još jednim prokletim i genijalnim umetnikom – Remboom (Arthur Rimbaud). Da, elementi Mekvinove biografije neodoljivo podsećaju na klinca sposobnog da zapanji najslobodoumnije, da skoči na salonski sto i kaže ono što zaista misli. Da zavede ostarelog Malarmea (Stephane Mallarme), opeva Ofeliju lepu poput snegova i francusko društvo pijano kao pijani brod. Zatim i da napusti sve i zaputi se u Afriku, sasvim gogenovski, i da traži, traži i traži. Šta je iza azura, šta donosi slom čulno omeđenog, kakve prizore vidi oko koje je dospelo do transcedentnog? Još 2003. Mekvin kolekciju inspirisanu škotskim udovicama prikazuje u olupinama broda, dok su ljudske figure bile figure sa šahovske table. Ironija je privilegija. Ironija je talenat.

slika 234 Opasan ples Aleksandra Mekvina

Mekvinove metafore

Mekvinu su poznati bili ucrtani na dlanu u trenutku kada se rodio. Klijenti kuće “Artur i Šepard” bili su princ Čarls (Charles, Prince of Wales) i Mihail Gorbačov (Михаил Горбачёв). Logično je što su kasnije u njegov život došle Kejt Midlton (Kate Middleton) i Lejdi Gaga (Lady Gaga). Romantične haljine u viktorijanskom stilu stoje paralelno sa kopitama koje su podelile svet. Romantično i ekstravagantno komuniciraju biranim rečnikom. Kao ženidba sa filmskim rediteljem, Džonom Forsajtom (John Forsythe), i testament u kojem je najviše brige poklonjeno komforu i lagodnom životu tri psa koje je ostavio iza sebe.

slika 330 Opasan ples Aleksandra Mekvina

Moda koja bira poštovaoce među običnim smrtnicima

Po mnogo čemu, Alkesandar Mekvin je najavljen čovečanstvu. Prema širini i dubini vizije sličnih njemu već je bilo. Jer, šta god vam govorili diletantni, oni naizgled zaštićeni nemoćnim prezirom i jalovom ozbiljnošću, moda je poezija. Otkad je sveta i veka. Od egipatskih reljefa koji predstavljaju nedodirljive božanske prinčeve. Kroj je stih, rima, zapeta.

slika 423 Opasan ples Aleksandra Mekvina

Odeća sa sopstvenim tekstom, hirovima i lepotom

Zbog toga je odnos prošlosti i budućnosti u slučaju Aleksandra Mekvina dijaloški. On je večno, ali obogaćeno vraćanje glasa minulog koji je, kao eho, odjeknuo do budućeg, dodirnuo ga i vratio se u sadašnjost šokirajući je kao epifanija, kao tornado. Poput nepisanog pravila, obrasca, paterna ili arhetipa, kao neminovnost koja svetu, od epohe do epohe, daruje nekog Bodlera, Vajlda (Oscar Wilde), Remboa, Mejpltorpa (Robert Mapplethorpe), Nurejeva (Рудольф Нуриев) ili Mekvina. I svet postaje bogatije mesto. Saznaje više i vidi dalje. Oni ga nažalost brzo napuštaju ucrtavajući u lice čovečanstva trag, blistavu brazdu. Ljudi komete. Stvaraoci. Svet nikada ne uspeva da im pomogne. Ne razumeju se dovoljno dobro. Taj raskorak je kolevka mita. Nesposoban da preživi smrt majke Džojs (Joyce), savladan naporima da se sabere i nedovoljno pomognut retweetovima svojih poslednjih misli, Aleksandar Mekvin se ubio u svom stanu u Londonu. Konopac je okončao ostvarenje njegovog najvećeg straha. Majka je ipak umrla pre njega. Leš je otkriven posle 24 sata.


Mare Novak je gradski gay dokoličar, prezaposleni posmatrač i solidan igrač. I virtuelno i realno neočekivan. Potražite ga na blogu “Underdogs of Love” i “be affraid, be very affraid”. Na Twitter-u više nego koristan.

Editors choice