Opštevažeće mišljenje da je zaljubljenost najlepše osećanje na svetu, prestaje da važi posle nekog vremena i nekog broja najlepših iskustava. Odnosno, kad individualno na svaki način nadvlada opšte. Dakle, u nekim godinama. Nećemo sad da računamo i cepidlačimo, ali zrelost počne u nekom trenutku. Nekad na vrhuncu mladosti, nekad na početku srednjih godina. A i te srednje godine individualna su stvar. Kako god, kad prestane da vam se sviđa da budete zaljubljeni, obično ste se upravo zaljubili i osećate se bolesno. Poremećeno. Van funkcije. Nije vam dobro i ne sviđa vam se ta ružičasta izmaglica i trudite se da vidite kroz njene slojeve.
Prvi sloj: Stalno vam je u mislima
Šta god da radite, nijednog momenta ne zaboravljate na osobu u koju ste zaljubljeni. Kao da u svemu što radite pronalazite nešto što biste posvetili njoj, prosto čujete njene komentare i paralelno sa onim što radite u vašoj glavi odvija se scena prisustva predmeta zaljubljenosti. I kad vas neko provali kako se zablentavljeno smeškate ni zbog čega i pita vas da to podelite sa njim, postidite se.
Dosad ste bili komunikativna osoba, koncentrisana i prisutna, sposobna da obavlja posao uz šale i komentare, a sada vas jedino zanimaju šale i komentari vaše ljubavi.
Kao da vam se uselila u glavu i ne uspevate da ne mislite nju. Ako vam nešto drži pažnju duže od deset minuta u kontinuitetu, pa tek onda odlutate u maštanju ili samo ugledate njeno lice svojim duhovnim okom, smatrate to uspehom. Ako prođe čitav sat da ne pomislite na voljenu osobu, zabrinete se.
I svesni svega toga, uopšte ne želite da se osećate tako obuzeto, zaposednuto, tako malo svoji. Jedva čekate da prođe.
Drugi sloj: Sve je dosadno kad nije tu
Zabavljate se vi i dalje na sve načine koji su vam uvek bili zabavni. Gledate filmove, čitate, izlazite, isprobavate neki novi recept, družite se. Ali, to nije to. Jer u stvari, sve to želite da radite u društvu voljene osobe, a ne sami ili sa drugima. Nekad ste se tako dobro osećali sami sa sobom, a sad ste sami sebi dosadni kad niste u društvu svoje opsesije. I jasno vam je da je to opsesija. I imate izgleda da se odbranite koliko i muva u košnici. I dalje odlučno sprovodite svoje navike i svoja zadovoljstva, kad morate sami. Sa čvorom u stomaku. I nije vam lako.
Treći sloj: Vaša osećanja su vam jedina tema
Ranije ste uvek imali nešto interesantno da ispričate, o nečemu što ste gledali, čuli, zapazili, što vas je nasmejalo ili ozlojedilo. Sad samo ćutite i uzdišete i grizete se za jezik. Jer čim uđete u neku priču, ona vas nekako dovede do pričanja o svojim osećanjima. Bolje vam je da ćutite nego da se svima okolo žalite kako vam je zaljubljenost pomutila razum, a da njima to zvuči kao da se hvalite.
Četvrti sloj: To je najsavršenija osoba na svetu
Znate da nije. Jer niko nije savršen. I znate da te njene mane koje dobro uočavate i zbog kojih vam je još interesantnija, uopšte nisu znak savršenstva, nego izvor budućih nesuglasica. Za toliko znate.
I možete samo da se mrštite nad sobom. Jer ne vredi.
Kad ugledate osobu u koju ste zaljubljeni, gledate u sunce.
Peti sloj: Da li oseća isto što i ja?
O, da li postoji nešto gluplje čime se zaljubljeno srce muči i da li postoji neko tamo gore ko se slatko smeje tim mukama, pa da bar zbog toga ima smisla što se tako osećate?
Kao što znate, uvek je jedan od dvoje više zaljubljen. A to ste verovatno u ovom slučaju vi.
Moje saučešće. Ne bih da budem na vašem mestu.
A ni vi se ne biste menjali sa mnom, sigurna sam.
Izvor fotografija: pinterest.com
