Svako od nas je dovoljno emotivno pismen da se služi jednim osnovnim i još jednim pomoćnim jezikom ljubavi – opremljeni smo da se sporazumemo na sve načine, mada mi najčešće slabo obraćamo pažnju na svoje sposobnosti i kapacitete i uspevamo da uletimo u nesporazum baš tamo gde nam je najvažnije da se razumemo sa nekim. Sa voljenom osobom, recimo. A nesporazumi često nastaju zato što nemamo sluha za jezik ljubavi partnera, ili on nema sluha za naš. Svako od nas je sklon da ljubav izražava na svom primarnom (i pomoćnom) jeziku, jer je to ono što razume i kako želi da se ljubav izražava njemu. Uz svest o ovoj jednostavnoj činjenici, možemo da učinimo napor i progovorimo, pa makar i nespretno i nedovoljno razgovetno na jeziku ljubavi svog partnera.
Reči afirmacije
Onaj ko je osetljiv na snagu reči, imaće potrebu da čuje i kaže “volim te” i da izjavi i izrazi ljubav verbalno na sve načine – deliće komplimente, hvaliće vrline svog partnera, imaće bezbroj imena od milja i neće ih štedeti. Ophodiće se toplo i ljubazno i najbolje će razumeti ako se partner ponaša isto tako. Takođe, uvrede, grube reči i one oštre, optužujuće i teške izgovorene u besu i svađi shvatiće ozbiljno, primiće ih k srcu i boleće ga strašno i istrajno. Ovakva osoba pre bi oprostila neverstvo, nego verbalni napad, optužbe i vređanje – nju reči uznose, teše, umiruju, ali je i spuštaju, gaze, melju i ubijaju. Oni koji vole reči, vrlo su osetljivi – na reči.
