“Dođu tako ponekad vremena kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.” O ovoj i danas aktuelnoj temi pisao je naš Nobelovac Ivo Andrić. Mada, ovo “ponekad”, što se mene tiče, moglo bi se sada komotno izostaviti. Ova, ne tako sjajna vremena, traju li traju. Živimo u nekoj neobičnoj eri kada nam lekari, ekonomisti, pravnici i ostali mnogobrajni stručnjaci nisu potrebni. Svi sve znaju. Svako se u svaku oblast razume.
Čak ni oni koji padeže ne znaju ne smatraju da treba da porade na sebi. Oni će se, ako se malo bolje zagledate, naći u prvim redovima kada je reč o deljenju “mudrih” i neponovljivih saveta. Oni će vam, bez obzira na vaš nivo obrazovanja, na neki neponovljiv način staviti do znanja da su načitaniji i obrazovaniji od vas. Takvi će vas, sa samopouzdanjem do neba, ubeđivati da je mleko crno, samo zbog toga što oni tako misle. Ali, mleko nije crno, crna je jedino činjenica da takva vremena još uvek traju, da pametni uglavnom ćute, dok budale ponosno sede i pametuju, opčinjeni svojim glupostima.
Živimo u eri u kojoj pamet nikada jeftinija nije bila
Oni ne vide dalje od svog suženog vidokruka, jer smatraju da se u njemu nalaze sve enciklopedije i sva znanja ovoga sveta. Oni retko kada čuju druge, jer opsednuti svojim mudrostima ne dozvoljavaju tuđim glasovima da dopru do njihovog uha. Oni su doktori svih nauka u svom univerzumu i njima nikakve diplome ne trebaju. Ovo su vremena u kojima glupost pametuje. Kraj svemu ovome se i ne nazire. Takvi će vam reći da je neka knjiga glupa samo zbog toga što je nisu ni pročitali. O nameri da to učine bolje da i ne govorimo. Oni bolje od vas znaju da li vi treba da studirate ili ne, kada ćete stati na ludi kamen, a neretko i ko bi to trebalo da bude izabranik (izabranica) vašeg srca.
Ni na jedno pitanje vam, definitivno, neće odgovoriti sa “ne znam”. Zašto je to tako? Pa zato što oni sve znaju. Nosevima okrenutim ka plafonu odmah će vam staviti do znanja da su oni veoma važne osobe. Što je nos podignutiji, to je njihova spremnost da “mudruju” veća, ili je samo moje iskustvo sa tim nosevima takvo. Oni će vam često reći da su pročitali nešto, kako bi pobili bilo koju vašu tezu, ali nikada neće biti sigurni gde su naleteli na takvu informaciju.
Postoje ljudi koji zaista na sve imaju odgovor i takvih je svakoga dana sve više
Pamet ćuti. Protiv sile zvane glupost neizvodljivo je boriti se. Ona se širi poput epidemije i što je najžalosnije, još malo i više neće ni biti neobična i čudna pojava. Naš Nobelovac je bio u pravu kada je napisao ovu rečenicu. Međutim, postoji nešto što je prevideo, a to je činjenica da ta rečenica sada poprima malo drugačiji oblik. “Dođu tako ponekad vremena” možemo zameniti sa “Traju tako odavno vremena”, bez straha da ćemo napraviti neki propust. I naslov, takođe, možemo malo korigovati. Možemo slobodno izostaviti ovo “Pitajte neobrazovane”, jer i pre nego što im postavite pitanje dobićete odgovore na sve što vas zanima, ali i ne zanima. Dakle, ne morate ih ni pitati, saznaćete mnogo “pametnih” stvari, hteli vi to ili ne.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.
