Dok je za jedne umetnik, poeta nepobitnih veština, za druge je samo beskoristan narkoman koji popunjava prazne stupce u novinama. Valjda i vrapci znaju da droga i rokenrol idu zajedno. Od Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix) preko Stounsa (The Rolling Stones), Bovija (David Bowie), pa sve do Kobejna (Kurt Cobain), Albarna (Damon Albarn), svi su otvoreno pričali o svojim iskustvima sa raznoraznim narkoticima, a nekima su oni i došli glave. Pa zašto je onda Pit drugačiji? Zašto je on glavna meta žute štampe?
Pit ima tek 32 godine, i ne verujem da je preterivanje reći da je trećinu života proveo na rehabilitacijama ili u zatvoru zbog posedovanja kokaina, heroina, marihuane, pa čak i obijanja stana svog prijatelja i kolege, Karla Baraha (Carl Barât). Sa druge strane, Piter je nadaren pisac, sa specifičnom bojom glasa, koja podseća na dečiji, nikada nije bežao od izvinjenja i priznavanja svoje krivice, velikani muzičke scene su ga priznali kao glas nove generacije, od Eltona Džona (Elton John) pa sve do Džonija Rotena (Johnny Rotten), koji je poznat po oštrom jeziku, a simpatije prema kolegama su mu retko jača strana.
Piterova ljubav prema poeziji i prozi ga je spojila sa Karlom,a bend je “krstio” Markiz de Sad (Marquis de Sade), tačnije njegov roman “The School of Libertinism”. Bend je nastao 1997. godine, kada je Britpop već napustio svetske muzičke liste i otišao u legendu. Samim tim nije bilo lako doći do izdavača, jer je svet želeo da se odmori od britanskog gitarskog zvuka. Osim Karla i Pitera, bendu su se tokom 2000. priključili Džon Hasal (John Hassall, bas) i Geri Pauel (Gary Powell bubnjevi). Negde u to vreme Karl i Piter su postali cimeri a svoj stan su nazvali The Albion Rooms (arhaički naziv za Englesku je Albion). Albion Rooms postaje mesto gerila svirki koje ce obeležiti čtavu dosadašnju karijeru Pitera.
Tokom 2002. i 2003. godine, bend The Libertines osvaja publiku širom Kraljevstva i Evrope. Prvi album “Up the Bracket” je producirao Mik Džons (Mick Jones) , legenda britanke muzičke scene i član kultnog benda The Clash, a sve pesme je napisao duo Doerti/Barah.
Svirali su svuda, gotovo svaki dan, pojavljivali se na muzičkim nagradama i naslovnim stranama muzičkih časopisa. Kako su se penjali na top listama, tako su se sve više udaljavali jedni od drugih, a sve je bilo jasnje da Piter više voli heroin i kokain nego sam bend. Pa ipak, uz pomoć Bernarda Batlera (Bernard Butler), nekadašnjeg člana benda Suede, izbacuju singl “Don’t Look Back Into the Sun” i drugi, poslednji album Libertinsa.
Piter je sve vise vremena provodio sa Piterom Vulfmenom (Peter Wolfman), engleskim muzičarem koji nije doživeo svetsku slavu upravo zbog prevelike odanosti alkoholu i heroinu. Tu počinje saga o Piterovim neuspešnim rehabilitacijama, hapšenjima i suđenjima.
Piter sve ređe nastupa sa Libertinsima i kako je ironija htela, nezvaničan kraj obeležila je fantastična numera “Can’t Stand Me Now”, pesma koja objašnjava da Pit i Karl jednostavno ne mogu više zajedno. U to vreme, Piter obija Karlov stan u potrazi na novcem. Libertinsi su uspeli da uđu u muzičku istoriju, puno bendova je kopiralo njihov zvuk: Kaiser Chiefs, The View, The Courteeners, mada su definitivno to Arctic Monkeys najbolje uradili.
Uprkos tragičnom kraju Libertinsa koje je ostavio milione fanova u suzama, ovaj kraj je značio početak benda The Babyshambles. Bend je, kao i Libertinsi, izdao dva albuma, ali oba su ostala u senci privatnog života Pitera. Da, to je vreme kada Pit i Kejt Mos (Kate Moss) postaju najomiljeniji i najomraženiji par svih medija, čak je i britanska kraljica Elizabeta izdala zvanično saopštenje u kom osuđuje ponašanje para i navodi kako su loš primer za mlađe generacije. Piter je tek prešao 25. godinu i većina ljudi iz muzičkog sveta mu je predviđala sudbinu Kurta Kobejna ili Džima Morisona (Jim Morrison). Kejt je za bend bila kao Joko Ono (Yoko Ono) za Bitlse (The Beatles). Išla je svuda sa njima, gostovala na pesmi “La Belle et la Bette” (lepotica i zver), svi važni i manje važni ljudi su imali nesto da kažu, a uglavnom su to bile kritike na račun Doertija, jer je Kejt ipak modna ikona, mada je njena prošlost sve samo ne ružičasta. Njihova ljubavna priča kratko je trajala, ali taman toliko dugo da postane deo rok legende. Na svakih nekoliko meseci se provuče neka glasina o tome kako se snima film o njima, ali za sada su to sve samo glasine.
Sudbina benda je bila jasna svima. Ono sto je ostalo su fantastične numere poput: “Delivery”, “UnBiloTitled”, “Lost Art of Murder”, “You Talk”, “French Dog Blues” i mnoge druge koje zvanično nisu izdate, ali su se našle na internetu. Adam Ficek je nastavio muzičku karijeru i osnovao bend Roses Kings Castles.
Solo album je najavio singl “Last Of The English Roses”. Na svom YouTube kanalu, Piter je gotovo svakodnevno puštao klipove na kojima svira svoje nove pesme. Sarađivao je sa Gremom Koksonom (Graham Coxon) iz legendarnog benda Blur. Neke od pesama je napisao u zatvoru i one su tekstualno najjače. Iako je svaka pesma doživela izvesnu dozu komercijalnog uspeha, mada je ovo jedan od najpotcenjenijih još od Blurovog albuma 13. Opet to ne treba nikog da čudi, jer je Piter suviše često boravio u zatvoru, pa je bilo teško promovisati album. Interesantno je da je Pit u pojedinim trenucima bio zabranjen za emitovanje i na radio stanicama i na televiziji. Izgleda da ipak postoji publicitet koji škodi, iako mnogi misle suprotno. Valjda je isuviše puta bio uslikan ili snimljen sa iglom u veni. Ili se nekima nisu dopale njegove slike islikane krvlju.
Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse) i Pit Doerti zaista jesu kombinacija iz pakla. Pa ipak, jedno vreme su živeli zajedno, ali ne kao par, već kao prijatelji. Bilo je mnogo govora o zajedničkom projektu, ali s obzirom na to da oboje i dalje imaju problema sa zavisnošću, kao i problem sa ispunjavanjem svojih obaveza prema izdavačkim kućama i fanovima, ne treba ništa očekivati u skorije vreme.
Piter je harizmatičan. To je reč koja ga možda najbolje opisuje. On voli odeću, “gaji” neki prepoznatljiv stil, uvek nosi gomilu ogrlica ili Burberry šal, sakoe koji podesećaju na uniforme, džempere živih boja. Obožava šešire i olovku oko očiju. Voli i lepe mršavice, zabavljao se sa nekoliko poznatih manekenki i uspevao da bude bolje obučen od njih, čak i od famozne Miss Moss. U SAD-u je stekao fanove uprkos zabrani ulaska u obećanu zemlju. Gotovo da je fascinantna njegova zavisnost o narkoticima i potreba da stalno stvara nešto novo, kao da prkosi logici. Za neznalice, Pit je pozirao kao Džejms Din (James Dean) u kampanji Roberta Kavalija (Roberto Cavalli) zajedno sa Kejt, izdao je knjigu “Books of Albion” 2007. godine, a sakuplja vintidž muzičke intrumente.
The Libertines su svirali ponovo zajedno, Babyshambles se nikada nisu zvanično raspali, tako da se ne zna šta je sledeće za Pitera. Poslednjih meseci o Piteru se ne piše toliko jer se povukao iz očiju javnosti. Čak se nije pojavio ni na premijeri dokumetarca o svom prvom bendu The Libertines. Ono što se zna je da trenutno snima film “Confession Of A Child Of The Century” u Francuskoj. Iskreno i sebično se nadam da će Pit još potrajati, muzike radi.
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
