Poslovne pustolovine: Poslodavci ili poslodavitelji

Poslovne pustolovine: Poslodavci ili poslodavitelji

Jutros čitam oglas za posao. Traže grafičkog dizajnera. Firma je ozbiljna, sa izvesnom tradicijom i uspešna, jer posluje sa inostranim klijentima najvećeg kalibra. Čak je i sam oglas šašavo dizajniran kao što i dolikuje kompaniji koja prodaje grafički uobličene zamisli. Vidi se da je posredi savremena kompanija koja dobro razume šta su zahtevi savremenog doba – u startu nude da radiš od kuće, jedini zahtev je brz internet i osnovno poznavanje engleskog jezika.

Sve u svemu, lutka od oglasa, prava prilika, šta čekate? Međutim ima jedno “ali”. Negde gore pri vrhu naznačeno je da (parafraziram) traže ljude koje novac ne zanima.

To je, izgleda, neki hit među srpskim poslodavcima. Ne, ne, nije ništa neobično. Sukob poslodavca i radnika opisao je drug Marks (Karl Marx) još u 19. veku. Svi gazde bi da plate što manje, da dobiju što više, a radnici da rade što manje, a dobiju što više. Ne moram da vam mnogo opisujem, znate i sami stanje na terenu: plate kasne, ostaju veliki dugovi, plata je mizerna, a zahtevi ogromni. Međutim, u našoj zemlji postoji sve veći pritisak da se radi budzašto. Sve više je oglasa u kojima poslodavci postaju poslodavitelji i otvoreno poručuju da ne žele da vas plate.

Kako je to moguće?

poslovi Poslovne pustolovine: Poslodavci ili poslodavitelji

Ima poslova i poslova, dobro razmislite šta ste spremni da prihvatite

1. Kriza

Čarobna reč kojom se objašnjava i opravdava svako ponašanje poslodavaca spram radnika. Kriza je, svi smo u gužvi. Bolje da imaš posao, pa makar i ne dobijao novac. Prvo ti radi, pa kad tvoj rad unovčimo onda ćeš dobiti svoj deo tamo negde u dalekoj budućnosti. Krizom poslodavci plaše i mame radnike. Kriza je, bolje da dobijaš crkavicu, nego da si bez ičega. Kriza je, moraš da radiš više.

Kako se odupreti?

Ima i onaj deo u kome su poslodavci u pravu. Kriza je i veoma je teško. Ali jedna samurajska poslovica glasi: “Kad plima nadolazi, brod se uzdiže”. Krizna vremena su, takođe, prilika da se istaknete. Ako već radite, potrudite se da postanete nezamenjivi. Naravno, niko nije nezamenjiv, ali poslodavci nisu blesavi (ako jesu, dajte im otkaz) i neće se lako lišiti ključnog igrača. Ako tražite posao, počnite da gledate na to kao na Olimpijadu (kao što mudro predlaže poslodavac iz gornjeg primera). Vežbajte, spremajte se za trenutak kada će se ukazati prilika, a onda se trudite kao da se borite za olimpijsko zlato.

poslov02 Poslovne pustolovine: Poslodavci ili poslodavitelji

Rad u dinamičnom okruženju uz mogućnost napredovanja

2. Uništena zemlja

Srbija je zemlja uništena ratovima, kriminalom, tranzicijom, komunizmom, klerikalizmom, spisak je poduži. Nije to počelo devedesetih, ako pogledate u prošlost videćete da su, uz kratke predahe uspona i prosperiteta, radne navike u Srba uvek bile bliže otomanskom modelu, nego evropskom. Poslodavci se plaše one narodne: “Ne možete vi mene malo da platite koliko ja mogu malo da radim”. Stoga pristupaju zapošljavanju kao nužnom zlu, računajući da ćete biti neproduktivni, pa stoga i nude minimalac ili sve češće – ama baš ništa.

Kako se odupreti?

Postoji velika razlika između uposlenosti i produktivnosti. Puka količina rada utrošena u projekat nije garant kvaliteta i uspešnosti. Poslodavci pritiskaju da se radi što više u nadi da će iscediti koliku-toliku količinu zaista obavljenog posla. U tom pogledu ključan je rad na sebi i osposobljavanje da postanete usredsređeni na zadatak. Tražite posao, a ne radno mesto. Tražite poslodavce koji cene ishod i ne dozvolite im da vam izmišljaju zadatke. Rećju, potrudite se da postanete kvalitetna radna snaga, jer ako ste jedino zainteresovani da odradite posao, poslodavci će vas s pravom tretirati kao đubre. Čuvajte se zamke “probnog rada” i ne pristajte na iskorišćavanje. Samopoštovanje vam je najjače oružje u otporu poslodaviteljima.

3. (Ne)Stručnost

Verovali ili ne, u Srbiji postoji nedostatak kvalitetne radne snage. Poslodavci su sve više suočeni sa nedostatkom pouzdane, kvalifikovane radne snage koja se neće samo osloniti na jednom stečena znanja. Nisu raspoloženi da vas (mnogo) plate jer nisu sigurni da (mnogo) možete da doprinesete. Plaše se nedovoljno obrazovanih radnika. Pristupaju tržišu radne snage kao okeanu u kome plivaju samo sitne ribe, jer da ste ozbiljan igrač (razmišljaju poslodavitelji), već biste sami pokrenuli svoj biznis (kao i oni što su).

Kako se odupreti?

Prihvatite surovu činjenicu da vas na fakultetu neće (gotovo) ništa naučiti. Počnite da pristupate svojoj profesiji kao zanatu koji neprestano mora da se vežba, usavršava. Nije posredi nedostatak osnovnog znanja koje ste stekli ili niste, već poreba da neprestano proširujete vidike. Da biste bili konkurentan, kvalitetan radnik morate da pratite trendove, neprestano se obučavate i školujete. Računarska pismenost jeste sve veća, ali ostaje na snazi poslovica: “Što više znaš, više vrediš”. Osim što će vam stručnost povećati samopouzdanje, omogućiće vam da se oduprete zlostavljanju poslodavaca i zahtevate bolje uslove rada, s obzirom na to da možete da ponudite kvalitetan proizovod (svoj rad).

4. Stid, sram, nedovoljna ambicija, loša motivacija

Poslodavci se oslanjaju na neiskustvo radnika. Kao zemlja u tranziciji koja po mnogim navikama i običajima još živi nasleđe socijalizma, većina radnika je vaspitana da budu skromni, pošteni, stidljivi, da ne talasaju, da samo ćute i (ne)rade. Loše vaspitanje u poslovnom smislu omogućava poslodaviteljima da traže mnogo, daju malo i da računaju s tim da ćete prihvatiti uslove, jer niste neka nevaspitana džukela koja će tražiti šta mu pripada. Na istom poslu neko je plaćen dva puta više, samo zato što je tražio više.

Kako se odupreti?

Raspravu o tome kako postaviti zahtev za platu, sačuvaćemo za drugi put, jer pitanje određivanja cene veoma je složeno i jedno od najvažnijih u kapitalizmu. Ipak, morate dobro upamtiti da vas niko neće ceniti ukoliko ne poštujete sami sebe. Ništa nemate od toga da pristajete na sve, pa posle da iskijavate loše dogovorene uslove rada. Ako ste spremni da radite, stručni ste, upućeni u posao, morate ozbiljno pristupiti razvoju svoje ličnosti. Bez jasne predstave o svojim prednostima nećete moći da vrednujete svoje vreme i bićete na udaru poslodavitelja. Morate razbiti predrasude o tome da ste neskromni ili nepošteni ukoliko zahtevate pravednu nadoknadu za svoj rad.  Ne znači da bi trebalo da budete drski, ali znajte da poslodavac uvek više ceni onog radnika koji poštuje svoje vreme i svoj rad.

Dakle, najjača odbrana od poslodavitelja je – samopoštovanje. Poslovni odnosi su jedna vrsta ljudskih odnosa. Samopoštovanje je kičma koja vas drži uspravno. Pre nego što se date u potragu za poslom, potražite najpre samog sebe. Iznađite načine da se sagledate objektivno i zaključite šta su vam lični nedostaci. Možda ne uočavate vezu između toga kakvi ste u odnosu sa partnerom i budućeg odnosa sa firmom u kojoj konkurišete, ali sve je povezano. Ne dozvolite da vas gaze, zavedu, iskoriste i odbace!

Izvor fotografija: TheWorstJobsEver


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.