Ako smo se u sebi stisli očekujući udarac, udarac će uslediti. Energija misli zrači i privlači očekivani odgovor. Deluje kao krajnje prost mehanizam, ali mi ne znamo kako da ga podesimo da radi za nas. Najteže nam je da se opustimo kada smo napeti, prestanemo da brinemo kada smo zabrinuti i da se plašimo kada smo uplašeni. I sami umemo drugima da pokušamo da pružimo podršku i savet, tako što im kažemo ma opusti se, šta će biti biće, ne vredi da brineš, nemoj da se plašiš, tako ništa ne postižeš.
A kad dobijemo taj isti savet, ili kad sami sebe ohrabrujemo, nekako ne ide. Kako da postignemo da naše misli rade za nas?
Opusti se
Ponekad se gotovo naljutimo kad nam neko kaže da smo suviše napeti i da treba da se opustimo. Kako, kad hiljadu stvari zavisi od nas i niko nas ne ostavlja na miru i ako mi nešto ne uradimo, niko drugi neće… Tako je, pritisak se povećava zajedno sa našom napetošću. Tek kad nam poklopac eksplodira i postignemo pražnjenje nekom dramatičnom scenom, ili tako što se povredimo ili razbolimo, bude nam jasno da nijedna od tih hiljadu stvari nije bila toliko važna, ni vredna našeg pucanja.
Dok smo napeti, ništa nećemo moći da uradimo kako valja. Stalno će nas nešto ometati i nervirati.
Šta god radili ili o čemu god razmišljali i razgovarali, ako to povećava našu napetost, osećanje bezizlaznosti i nervozu, treba da prekinemo čim registrujemo temperaturu koja vodi ka usijanju. Ako baš ne možemo tog momenta da legnemo i opustimo telo, možemo da odemo do toaleta, da se pogledamo u ogledalo i ukažemo sebi malo ljubavi i podrške. Možemo da dišemo, da popijemo čašu vode, razmišljajući o tome kako voda upija i odnosi našu napetost, kako su nam misli čiste i um smiren. Možemo da uradimo nekoliko vežbi, da zategnemo sve mišiće i opustimo ih uz izdah, nekoliko puta.
Na duže staze, možemo da praktikujemo šetnje pored tekuće vode, grljenje drveća i hodanje po kamenju, uvek zamišljajući kako nas voda pročišćava, kako nas drvo hrabri i osnažuje ulivajući svoju ogromnu mudrost ukorenjenosti u naše srce, kako kamenje izvlači svu napetost iz našeg uma i tela. Joga je idealna za treniranje opuštanja u svakoj prilici i situaciji.
Ne brini
Svakako ima razloga da budemo zabrinuti. Ali ako je to jedino što možemo da radimo – da se brinemo – to je mnogo gore nego da ne radimo ništa. Jer brigom radimo protiv sebe. Ako smo već učinili sve što je bilo do nas, brigom nećemo dati podršku onome što smo učinili. Ako ne možemo ništa da učinimo, biće šta će biti, bez obzira na našu zabrinutost. Briga je iščekivanje loših vesti. Najgorih rezultata. Briga energetski remeti onoga zbog koga se brinemo. Ako se on nalazi u kritičnoj zdravstvenoj situaciji, polaže ispit, odlazi na put, treba da mu svojim mislima pružimo poverenje u njegovu snagu i mudrost, da prizovemo svu podršku koju može da dobije i da očekujemo pozitivne ishode. Nekada su bake prosipale za nama vodu kad krenemo negde gde će se dešavati nešto važno – za sreću. A ta simbolika je snažna, jer voda odnosi lošu energiju, voda čisti i leči i prenosi energetske informacije. Dakle, ako brinete zbog nekog, neka vaše misli budu prosipanje vode za njegovim stopama, za sreću.
Ne plaši se
Najteže je ne strahovati. Strah je ponekad deo instinkta koji nam ukazuje da od nečeg treba da se sklonimo, a ponekad je samo projekcija nesigurnosti i mehanizma koji aktivira očekivanja najgorih ishoda. Instrukcija bi trebalo da glasi ne plaši se straha. Treba da ga osetimo, da pustimo da nas prožme i da prođe kroz nas, kao da nas je produvao nalet vetra. Koncentrišimo se na uzrok. Ako primamo upozorenje, poslušajmo ga. Prekinimo da radimo to što radimo, udaljimo se, zaustavimo se, dajmo sebi vremena da se saberemo i da uradimo nešto drugo, na neki drugi način. Ako je strah samo unutrašnje mučenje, koje nam skreće pažnju sa odluke koju moramo da donesemo, ili akcije za koju znamo da moramo da je preduzmemo, ili posledica sa kojima moramo da se suočimo, pustimo ga da nas produva i naredimo mu da ode i ostavi nas čistog uma.
Održavajući napetost, brinući se i strahujući, održavamo iluziju da nešto činimo. Da se ponašamo u skladu sa situacijom i da smo ozbiljni ljudi, koji ništa ne shvataju olako.
Možda je vreme da ozbiljno razmislimo o tome da to prosto nije istina.
Izvor fotografija: kurir-info.rs, onapostal.com, ratnicisvetlosti.com
