Stvarno sam kivna na muški rod. Gde su uopšte nestali pravi muškarci? Osnovano počinjem da sumnjam u to da su izumrla vrsta. Verovatno ću za nekoliko meseci u enciklopediji pod “pravi muškarac” pročitati: vrlo retka čovečija vrsta, rasprostranjena u malom broju širom sveta, uglavnom se javlja u vidu priviđenja, a na teritoriji Srbije su gotovo istrebljeni i uglavnom vrlo dobro zamaskirani u cilju očuvanja vrste. Ona koja ga nađe smatra se pravom srećnicom.
Džentlmen je muškarac koji štiti ženu – sve dok s njom ne ostane nasamo
Šalu na stranu, verujem da stanje ipak nije toliko ozbiljno, mada, ponekad čujem kako glas u mojoj glavi vrišti da jeste. Gotovo se svakodnevno zapitam ko tu bre uopšte ima muda. Jedino još i to da nabavimo pa jači pol zaista može da odleprša u prošlost. Svaki put kada sam pomislila da nema dalje u muškoj gluposti, kukavičluku, egoističnosti i bezobrazluku, dobijala sam nova sabrana dela ličnih i iskustava drugarica, poznanica ili slučajnih prolaznica.
Činjenica je da nas okružuju neuspele romanse i razočarana lica, ili neuspešne veze u kojima je uglavnom devojka ta koja nosi teret na leđima, žaleći se na nedostatak pažnje, razumevanja, iskrenosti i poštovanja. Naravno, ima i onih retkih, blistavih primera gde se dvoje nakon dugog traženja nađu i uživaju u zajedničkoj sreći. Biće onda da se takvih ovaj tekst i ne tiče.
