Duga ženska kosa uvek je bila simbol magične ženske lepote, eterične i vilinske. Žensko oslobođenje od stereotipa, praćeno je modnim trendovima, a pošto se moda stalno menja i na ovaj ili onaj način vraća, duga kosa nikada nije bila potpuno aut. Duga, sjajna, svilena ili kovrdžava, zdrava ženska kosa bilo koje boje i dalje izaziva divljenje i uklapa se u sve modne trendove.
Ali, kada je duga kosa preduga i da li onda i ostali epiteti dobijaju prefiks pre, odnosno, da li je onda prelepa i predivna, ili je ipak samo preterano duga?
Mišljenja se razlikuju, kao i ukus. Preduga kosa svakako nije praktična za održavanje, ali kad vidite kosu koja pada ispod struka, čistu, sjajnu, raskošnu i vilinsku, zastane vam dah.
Preduga kosa ume da bude i duža od kolena, ali nećete odoleti želji da je dodirnete, ako je ugledate na nečijoj glavi i da izrazite svoje divljenje i čuđenje i postavaljate banalna pitanja kad stupite u razgovor sa vlasnicom preduge kose. Svakako ćete je pitati koliko dugo pušta kosu da raste, koliko je često pere, koliko joj vremena treba da je osuši i koliko farbe utroši, ako se farba. I da li joj smeta i koliko često uopšte ima priliku da je nosi puštenu i kako je vezuje i čime se i koliko dugo češlja.
“Lepota se hrani sama sobom” piše u jednoj Markesovoj knjizi u opisu predivne, preduge crvene kose i to je nešto najpoetičnije i najtačnije ikada rečeno o prelepoti koja vas ispunjava gotovo religioznim osećanjima. Isto divljenje osećate u Luvru i Ermitažu i pod noćnim nebom na planini pokrivenoj snegom, gde nepomična blistavost pod vama i nad vama čini da pojmite beskraj kroz samo jedan njegov blesak koji vam se otkriva malom i ništavnom u kosmosu i ranjava vam srce divljenjem i čuđenjem pred lepotom toliko većom od svega što možete da zamislite.
