Oivičen bulevarom Peripherique, prvobitna naseobina galskog plemena Parizi, rimska Lutecia, danas metropola i prestonica Francuske, turistička meka za milione stranaca, na obalama čuvene Sene, grad sa stotinu lica, Pariz. Možete ga mrzeti ili biti zaljubljeni u njega, ali vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Pariz su mirisi, ukusi, svetla… Pariz su mostovi, avenije i Metropolitan… Pariz su Luvr, Orsej, Versaj i Pompidu… Pariz su Montmartre, St. Germain, Marais… Pariz je još mnogo toga.
Novi Hausmmann-ov Pariz osvanuo je u XIX veku grandiozniji, glamurozniji i onakav kakvog ga danas prepoznajemo. Prvu liniju metroa grad je dobio 1900. godine, danas čuvenu Linie 1 koja povezuje La Defense, moderni finansijski deo sa Etoile, Champs Elysees, Concord, Louvre, Hotel de Ville. Do danas je izgrađeno još 13 linija, te ovaj grad ima jedan od najrazgranatijih sistema podzemne železnice na svetu. Velika je zamerka na sistem kupovine i načina korišćenja karata za metro. Prilično skupu kartu od 1.7 evra možete da kupite isključivo na automatima ispred kojih se prave veliki redovi i da je nakon overe na automatu koji vas pušta u “podzemlje” iskoristite samo za jednu vožnju (imate pravo da menjate linije metroa, ali ne i da izadjete na površinu i ponovo uđete), dok u većini drugih evropskih gradova karte važe 60-70 minuta. Ako provodite više dana, preporuka je da kupite višednevnu kartu i tako uštedite koji evro, ali i vreme koje biste izgubili kupujući pojedinačne karte na automatu (5-odnevna karta košta 30 evra i sa njom imate određene popuste u muzejima).
Postoje još neki načini da uštedite vreme i novac, pre svega ako ste mlađi od 26 godina, a provodite vikend u Parizu, jer imate mogućnost da kupite vikend kartu za mlade od SAMO 6 evra! Druga opcija je kupovina 10 vezanih karata koje ćete platiti 12 evra i na taj način uštedeti 5 evra! E sad, kad ste već uštedeli poneku paru, a mirisi su vam obuzeli centre za glad, preporuka je da udovoljite svojim čulima u nekom od mnogobrojnih sjajnih restorana koje nudi francuska prestonica. Pošto je kod Srba ipak novac glavni problem onda nije loše dobiti par saveta jer je ishrana u pariskim restoranima doslovno stvar prestiža. Grad svetlosti je poznat i kao grad tame za vaše novčanike i džepove tako da s novcem i odabirom restorana treba biti pažljiv. Ako baš udari kriza ne treba očajavati, posebno ako se u tim situacija po svaku cenu želi izbeći McDonalds, već se uputiti ka meni jako dragom libanskom “fast food” kiosku Man’Ouche u Rue Rambuteau nedaleko od čuvenog Centre George Pompidou i častiti se nekom od libanskih”pita”. Reč je zapravo o testu nalik tortilji koje se peče na užarenom kamenu i zatim se filuje čime god poželite. Neki od uobičajenih sastojaka su pasta od bosiljka, halumi sir, falafeli, piletina, teletina, razno povrće i nana… koja je veoma bitan sastojak svake pite! Prosečna cena je 4-5 evra što verujte za Pariz nije mnogo, ako uzmete u obzir kvalitet, ukus i količinu.
4PAT je uvek moj izbor kad se nađem u Parizu ne samo zato što se nalazi u mojoj omiljenoj četvrti Marais, već i zbog atmosfere, nižih cena i sjajne klope. Još jedna sjajna prednost ovog restorana je ta što radi do 2 ujutru, pa ako ogladnite kasno u noć 4PAT je pravo mesto za vas. Obavezno pojesti Karpaćo i neko od jela sa dnevnog menija koji se svakodnevno menja. Za vas sa nešto dubljim džepom posebno preporučujem Chez Clement, kojih ima nekoliko u gradu, recimo u Avenue Wagram, nedaleko od Etoile-a i u Latinskom kvartu, naspram Notre Dame katedrale. Hrana i usluga su na zavidnom nivou za restoran visoke srednje kategorije, a cene pariska klasika, prim.prevod 15-25 evra za glavno jelo (tako je.. ne za ceo ručak). Preporuka je svakako Tatar biftek (najbolji je onaj u Gioia restoranu ali duplo skuplji).
Ovaj restoran će vas sigurno osvojiti svojim predivnim enterijerom u stilu stare kolibe sa stolicama koje vise sa plafona i rustičnim detaljima. Kad već spominjem restoran Gioia, znajte da on važi za najbolju italijansku kuhinju u gradu. Prvo ćete dobiti menu koji svetli kad ga otvorite, zatim će vam ponuditi najkvalitetnije (najskuplje) vino, jela će spremati ispred vas, a na kraju ćete uživati u fantastičnim (najskupljim) desertima. Cena večere po osobi sa 0,5l vina koštaće vas svega stotinak evra. Za ljubitelje romantike i boemskog načina života nezaobilazna stanica za prijatno veče svakako je Montmartre. Iza bazilike Sacre Coeur nalaze se predivni restorani, a mesto koje je za svaku preporuku zove se Chez Eugene. U odnosu na nekoliko okolnih restorana, porcije su obimnije i ukusije, a cene relativno iste u svakom od njih. Ako vas ponese želja za junk food-om, a vi eto, skoknite do nekih od Mekova, da vas želja mine, ovi pariski i nisu toliko loši, pa probajte neki od specijaliteta koji su trenutno na ponudi, jer su mnogo bolji nego klasični Čiz i Big. Pošto ste se pošteno najeli, još niko nije došao u Pariz, a da nije posetio makar jedan od mnogobrojnih sjajnih muzeja.
Ne bih da pričam o Luvru previše, jer je on svakako nezaobilazna stanica, a iskreno nisam oduševljen mamutskim muzejima, koje pohode horde turista, kakav Luvr svakako jeste. Pariz nije samo Luvr, a Luvr nikako ne sme biti samo Mona Liza, jer kad počnete da otkrivate druga mesta počećete bolje da razumete i više da “upijate” Pariz kroz vekove. Ovaj grad je mesto “rođenja” impresionizma. Desilo se to na Velikoj izložbi 1900. godine pod kupolama Grand Palais, jedne od najlepših građevina i najvećih izložbenih prostora na svetu, kada su se okupli Mone, Mane, Sezan, Dega, Tuluz-Lotrek (ali i Van Gogh) i sijaset sjajnih umetnika odlučnih u nameri da prikažu publici novi svet, posmatran iz njihovog ugla, slikan njihovim impresijama. Danas se većina njihovih dela nalazi pod kupolom Musee D’Orsay, nekada zgrade železničke stanice sa koje su kretali vozovi na liniji Paris-Orlean, a od 1986. godine u nju je smešten jedan od top tri muzeja u Parizu.
Prvobitna ideja da se zgrada digne u vazduh srećom nije realizovana, pa se u ovoj lepotici, na keju čuvene Rive Gauche, danas nalaze neka od najskupljih dela umetnosti nastale početkom XX veka, “Doručak na travi” i “Kupačica” Eduarda Manea, “Suncokreti”, “Autoportret”, “Crkva u Avru”, “Soba u Arlu” Van Gogha, “Lokvanji”, “Stanica Saint-Lazare”, “Ruanska katedrala” Kloda Monea, Degaova “Balerina” i mnoga druga…
Treći u nizu top3 gradskih muzeja je Centre George Pompidou, poznatiji kao Palais Beaubourg. Zgrada muzeja sama po sebi predstavlja muzejski eksponat i remek delo nadaleko poznatih arhitekata Renca Piana i Ričarda Rodžersa, koji su uz veliku podršku idejnog tvorca tadašnjeg predsednika Žorža Pompidua 1977. godine otvorili vrata ovog hrama moderne umetnosti. Njeni čuveni eskalatori koji se nalaze van zgrade “popeće” vas do niva 4 i 5 na kojima se nalaze postavke muzeja, a sa kojih se takođe pruža očaravajući pogled na čitav grad. U sklopu postavke muzeja pronaćiće te Warhola, Le Corbusiea, Nouvela, Pollocka, Bacona, Mondriana, i mnoge druge fantastične umetnike savremenog doba. Naspram glavnog ulaza u Centre Pompidou nalazi se i Kulturni centar Srbije. Odlična lokacija, ali na žalost nezapažena i nepravedno zapostavljena jer se o toj instituciji godinama nije vodilo računa ni šta se izlaže ni ko izlaže, a da ne pominjem reklamiranje ili marketing.
Savet za sve ljubitelje muzeja: Obavezno kupite Paris Museum Pass koji važi 2, 4 ili 6 dana i u odnosu na broj dana košta 35, 50 ili 60 evra. Sa ovim “muzejskim pasošem” ne postoje granice, imate prednost pri ulasku i nemate nikakve dodatne troškove. Još jedna sjajna stvar u Parizu je da su svi muzeji besplatni svake prve NEDELJE (dan posle subote J) u mesecu, ali za jedan dan je nemoguće obići više od 3 muzeja. Moja preporuka je, ako se baš prve nedelje u mesecu nađete u gradu svetlosti, da počnete rano ujutru od Musee D’Orsay jer on već od 5 ne prima posetioce, zatime odete do Luvra koji je odmah preko puta i na kraju završite u Centre Pompidou jer on radi sve do 21h. Kada ste već toliko toga videli u svim tim silnim muzejima, došao je red i da se malo opustite i prošetate gradom jer upravo su duge šetnje najbolji način da ga upoznate kako vi to želite. Krenite na primer do Quartier Latin, jedne od najstarije gradske četvrti u kojoj su pronađeni ostaci rimske Lutecije, i posetite čuvenu Sorbonu, Panteon i napravite pauzu u Luksemburškom parku koji je jedan od najlepših u čitavoj Evropi. Nezaobilazan je i Montmartre sa čuvenom bazilikom Sacre Coeur i u podnožju čuveni lascivni Pigale sa neodoljivim Moulin Rouge-om. Započnite dan kafom na Place de L’Alma, pa zatim krenite lagano do trga Trocadero, sa kojeg se pruža najlepši pogled na Ajfelov toranj i Marsova polja iza njega. Ako imate strpljenja popnite se na jedan od 3 nivoa ove čelične lepotice koju su parižani hteli da sravne sa zemljom odmah nakon završetka svetske izložbe 1889. godine za čije je potrebe izgrađena, ali je ona ostala na istom mestu sve do danas i postala simbol grada. Ako ogladnite na samom tornju ne brinite, jer vas na prvom nivou čekaju spektakularni pogled i hrana u restoranu Eiffel 65.
Većina turista ne zna da je zapravo mnogo bolje imati i Ajfelov toranj na slici kad ste već na nekoj visini, s toga je mnogo alternativnija i bolja varijanta otići do Tour de Montparnasse i sa 206m nadmorske visine napraviti fantastične fotografije. Uz cenu od 11 evra dobijate i odličnu turu unutar same zgrade i saznaćete svašta o Parizu kroz vekove.
Nastavite šetnju niz Rive Gauche, čuvenu levu obalu Sene i posetite muzej Quai Branly koji je posvećen starim vanevropskim civilizacijama i mene je ostavio bez daha. Ovaj nesvakidašnji muzej otvoren je 2006. godine i sama zgrada predstavlja remek delo arhitekture. Kod nacionalne skupštine, skrenite desno u meni omiljeni Boulevard Saint-Germain i posetite crkvu Saint-Germain i nadaleko poznati Cafe Flore i Cafe Magot u kojima su svaki dan sedeli čuveni parižani Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr.
Ako nakon svega poželite da se upustite u čari pariskog noćnog života onda su nezaobilazna mesta na koja izlaze gradske i svetske face pre svega VIP ROOM, čuveni klub, sa još čuvenijim cenama koji se nalazi odmah ispod restorana Gioia, pa večeru možete spojiti sa izlaskom, ali spremite zaista pozamašnu svotu novca, jer flašica piva (Asaki, japansko pivo) košta 15 evra. O šampanjcu i da ne govorim, jer se služi isključivo na flaše. Nemojte se čuditi ako sretnete neke zaista poznate glave, jer sam se ja ponašao kao malo dete u zoološkom vrtu.
Tu je zatim i Lido nezaobilazno mesto na Avenue Champs Elysees i malo alternativniji Club Social u kojem gostuju velike svetske zvezde DJ scene. Oni koji vole manja mesta i intimniju atmosferu neka svoju sreću potraže po Chatelet-u ili Marais-u jer oni vrve od manjih lokala, ali su gotovo uvek krcati ljudima. Znajte da taxi u Parizu nije posebno skup pa ako poželite u ranim jutarnjim časovima da se bezbedno vratite u svoj krevet, svakako je taxi solidna opcija (vožnja od par kilometara košta do 10 evra).
Posle svih saveta, pređenih kilometara i potrošenih evra trebalo bi da ste savladali osnove poznavanja Pariza i da iznesete svoj konačni sud o gradu koji nikada ne spava, o gradu koji će vas voleti samo ako vi volite njega. Ako je tako, uvek ćete mu se vraćati.
Izvor fotografija: unsplash.com
Srđan Petrović je svetski putnik ogrnut beogradskim lamentom, koji uživa da prkosi dosadi, proseku i društvenim mediokritetima, čak i kada to zvuči isuviše klišeizirano. Ne voli pitanje: ”A šta planiraš da radiš s tim fakultetom” jer već radi i više nego što je planirano, a rad ga drži u životu. Autor bloga HALOefekat koji je tek u zamahu.
