Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (4. deo)

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (4. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila kakvi su pisci. Objašnjava nam šta je to što umetnike čini posebnima. Uvodi pojam dvojnosti i pušta nas da zavirimo u mračnu stranu poziva koji nas mami u književnost.

Prednosti dvojnosti

Doroteja ističe da je važno razumeti da postoji način da se obučimo za pisca. To zahteva vežbanje i prihvatanje dvojnosti, a ono počinje razumevanjem kako priča nastaje.

Proces stvaranja priče

Kao i u drugim umetnostima i pisanje nesvesno donosi sve što potiče iz umetnika. Tako se dobijaju zamisao, slike, likovi, sve ono pristrasno. Svesni deo iz tog mnoštva izdvaja ono što je univerzalno, dodaje crte koje izdvajaju likove iz snovitog rudnika nesvesnog. Nesvesno uvek ima otisak unutrašnjeg života i nalagaće da se piše o istim temama, davaće iste slike. Zato priče jednog pisca u osnovi liče. Svesni um menja matricu i donosi nešto novo u svaku priču, pa se tako izbegava jednoličnost. Dakle, priča se rađa u nesvesnom. Zatim se pojavljuje u svesnom kao naslućenje ili kao kristalna jasnost. Pisac će tada raditi, menjati delove, smišljati nove i priča će ponovo potonuti u nesvesno. Pisac ima osećaj da je “zaboravio” ili “izgubio” priču, ali pravo pisanje tek tu počinje.

Rođeni pisac

Čini vam se da se kod nekih taj proces i ne događa. Kao da se priče rađaju same od sebe. Genijalci su oni koji nesvesno stavljaju u službu promišljene namere. Doroteja nas uči kako da postanemo “rođeni pisci”, jer će nam kroz celu knjigu ponavljati da se genijalnost može uvežbati.

Nesvesno i svesno

Nevolja sa nesvesnim je u tome što se čini neuhvatljivim, ali je moguće staviti ga u pogon i usmeriti. Svesni deo uma je previše dogmatičan, ali se i on može smekšati treningom. Doroteja metod obrazovanja pisca upravo gradi na vežbanju ovih dvojnosti.

Dve ličnosti pisca

Predlaže nam da o sebi počnemo da razmišljamo kao o dve ličnosti u jednoj. Prva je svakodnevna. Kritična je i tolerantna. Druga polovina je osetljiva i pristrasna, ranjiva. Ne brinite se, ova starija, trezvenija strana će čuvati nežni deo vašeg bića od grubosti ovog sveta.

Providna prepreka

Osim što štitite unutrašnje biće, ojačaćete prepreku između sebe i sveta. U takvom zaklonu moći ćete da vežbate umetničko ja. Obični ljudi koji se nalaze u vašoj okolini, prijatelji, poznanici, rođaci, najuža porodica, dive se umetnicima. Kako i ne bi, kad su to viša bića, čudotvorci, magijski ljudi.

Zadržite nameru za sebe

Doroteja nas savetuje da isprva nikome ne pričamo o odluci da se bavimo pisanjem. Tako ćemo poštedeti bližu i dalju okolinu stida i nelagodnosti koju osećaju pred umetnikom. Takođe ćemo sačuvati energiju koja će biti napadnuta raznim dobronamernim ili zavidnim primedbama. Ne čeka vas samo neumesno poređenje sa najvećim imenima svetske književnosti. Pisac je u velikoj nevolji u poređenju sa drugim umetnicima. Nećete imati četkice i platno, muzički instrument ili stub mermera. Nemate čime da zapanjite okolinu. Pisac se koristi rečima, baš kao i svaka prosečna torokuša. Zato je ćutanje mladom piscu od najveće pomoći. Postoji još jedna opasnost. Ispričali ste svoju zamisao nekome. Nesvesni deo ne mari da li ste reči zapisali ili iskazali. Kad budete seli da sastavite priču, videćete da vam baš i nije do napornog rada. Zamisao će izgledati isprano, kao dva puta sažvakana voćka. Vežbajte ćutanje. Prvi nacrt možete pokazati nekome, ali javno izneti priču jeste pogubno. Osim toga, tišina razdvaja unutrašnje i spoljašnje biće. Primedbe i kritike morate da primite svesnim ja, umetnički deo je povredljiv i zavući će se u rupu iz koje možda nećete moći da ga izmamite.

Vaš “najbolji prijatelj i najžešći kritičar”

To emocionalno stvorenje koje iz vas piše, veoma je lenjo i razmaženo. Možda ga zato i nazivaju “dete u sebi”. Ako ga puštate na površinu urediće vaš život tako da nikada ništa nećete napisati. Naučite da sebe posmatrate objektivno i proučavate koji su podsticaji zdravi, a koji vas bacaju u kaljugu nerada. Nije jednostavno svakodnevno posmatrati sebe, ali ako se potrudite da to postane vaša druga priroda, moći ćete da postanete sam svoj najveći prijatelj i najžešći kritičar.

Ispravna razonoda

Ako ste i čuli da treba postati svoj kritičar, sigurno vas čudi Dorotejina opomena da treba da postanete i svoj prijatelj. Samo iskrenim posmatranjem sebe možete otkriti šta vas podstiče na pisanje, čije društvo vam prija, kakva zabava vas hrani. Opreznost! Postoje drugari, muzika ili aktivnosti koji su dobri za vas lično, ali ne i za pisca u vama. Morate naći one okolnosti koje vas pune energijom, hrane zamislima ili ispunjavaju samopouzdanjem. Ne znači da se treba odreći prijatelja, ali samoposmatranjem ćete doznati koji drugari loše utiču na kreativnost, a koji ne.

Prijatelji i knjige

Ukoliko nemate prijatelje, tu su knjige. Ne samo beletristika. Nekog inspirišu medicinski izveštaji, naučno-popularne knjige, stari novinski članci. Postoje i oni koje čitanje šunda pokreće. Otkrio sam da posle čitanja Andrića ne mogu da napišem ni slovo, dok posle jedne stranice Lustbadera ogladnim za pisanjem. Posmatrajte sebe, Doroteja nas preklinje, da biste otkrili koji pisci su hrana, a koji otrov za vas.

Kad sednete da pišete, svesni deo se sklanja i tek povremeno opominje na tehničku pojedinost. Kasnije ćete ga pozvati da razmotri i izmeni rukopis. U trenutku pisanja treba samo to raditi. Pokušajte da obuzdate kritičara i da pustite sebe da stvarate slobodno. Nije lako suditi svakoj rečenici i probijati se kroz belinu hartije. Kada se tok priče uspostavi, kritički deo će zadovoljno sačekati svoj red.

Nadmeni intelekt

Teško je otarasiti se nadmenosti koju svaki intelekt pljucka na vaš rad. Proučavanje tehnike pisanja, teorije o stvaranju priče, studije književnosti (ponajviše), ubeđuju vas da su um i znanje najvažniji za pisanje. To nije tačno. Intelekt služi pre i posle pisanja. U toku rada ništa ne sme da vam stoji na putu.

Dva ja koja nisu u sukobu

Samo na prvi pogled dve piščeve ličnosti su suprotstavljene. Tajna je u tome što svaka ima svoje mesto. Posmatranjem ih možete uskladiti i tako obogatiti svoj život. U suprotnom čekaju vas izgovori, radićete protiv sopstvene prirode i potkopati nadarenost.

Prva vežba

Doroteja nam predlaže vežbu kojom možemo početi da upoznajemo sebe. Zapitajte se kako to sedite dok čitate ovaj tekst? Šta znate o sebi? Na koji način hodate, kako pozdravljate ljude koje poznajete? Nije u pitanju ezoterija, već prvi korak samoposmatranja. Sedite i ponovite šta radite svaki dan kad ustanete iz postelje. Prođite ponovo epizodu iz prethodnog dana. Proučavajte kako ste se ponašali, kako bi taj događaj delovao neutralnom posmatraču. Primenite oko pisca na sebi i proučavajte svaki svoj dan. To je siguran put ka veštini samoposmatranja.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.