Ranija od Jordana – borac za ljudska prava

Ranija od Jordana – borac za ljudska prava

ranijanod jordana Ranija od Jordana   borac za ljudska pravaSmatraju je zaštitnim znakom Jordana. Ona je hodajuća definicija ženstvenosti, umerenosti, elegancije, gracioznosti i stila. Ona je kraljica svoga naroda, i princeza milona srca širom sveta.

Kraljica Ranija Al-Abdulah rođena je 1970. godine u Kuvajtu, u palestinskoj porodici kao Ranija Al- Jasin. Studirala je u Kairu i Ženevi, diplomirala ekonomiju, te se zaposlila u jednoj međunarodnoj banci u Jordanu, gde je 1993. godine upoznala tadašnjeg princa Abdullah-a. Postoje tvrdnje da je Ranija tada već bila verena. U svakom slučaju, dva meseca nakon tog susreta desila se veridba, da bi 10. juna 1993. godine stupili u brak.

Prateći aktivnosti jordanske kraljice mediji su uglavnom saglasni da je ona uvek krajnje odlučna u svojim borbama:

- za strože kazne za one koji počine takozvane “zločine zbog odbrane porodične časti”,

- za omogućavanje razvoda ženama koje za to nemaju saglasnost muževa,

- protiv zakona koji zabranjuje državljanstvo deci čije su majke Jordanke, a očevi Palestinci.

S obzirom na prirodu dela njenih aktivnosti, Ranija je očekivano naišla na osudu i izričito negodovanje konzervativnih struja. Kao visokoobrazovana žena, jordanska kraljica je po svemu sudeći potpuno svesna da se svojim stilom odevanja, ponašanjem i stavovima ne uklapa u sliku koju mnogi Jordanci imaju o ponašanju i životu jordanskih žena muslimanske veroispovesti. Uprkos tome krajem 2009. ipak je uzela učešće u jednoj nacionalno – društvenoj debati odlučičivši da upozori na najteži oblik porodičnog nasilja u Jordanu – “ubistva radi odbrane porodične časti” koja se još uvek redovno događaju. Tako je došla u sukob s konzervativnim beduinima (Jordan je u mnogim aspekltima konzervativno društvo, jer se zemlja izgradila na tradiciji tamošnjih beduinskih plemena), što nije zanemarljiv podatak, ni mali rizik s obzirom da upravo oni daju najjaču podršku kralju Abdullahu i njegovoj dinastiji.

“Ubistvo radi odbrane porodične časti” daje pravo i obavezu članovima porodice da ubiju članicu svoje porodice koja ih nekim svojim činom ( preljubom, vanbračnim detetom, odbijanjem da sluša muža, begom od kuće…) osramoti. Dakle, ukoliko neka žena prevari svoga muža, očekuje se od njenog oca, braće ili drugih srodnika da je iz muževljeve kuće odvedu i u njenom primarnom domu ubiju. Prosečno se godišnje u Jordanu dogodi 25 takvih ubistava, a u celom islamskom svetu takvih ubistava godišnje je oko 5000. Deo tradicionalnih muslimanskih stanovnika Jordana pozdravlja takvo kažnjavanje žena, a značajan broj urbanih stanovnika, umerenih muslimana, zgražava se zbog takvih ubistva. Mnogi mlađi, urbani Jordanci podržavaju borbu za uvođenje strožih kazni za ovakve zločine jer smatraju da su tako blage kazne sramotne, nepravedne, te da žene pretvaraju u građane drugog reda.

Smatra se da se danas položaj žena u Jordanu znatno popravio zahvaljujući podršci kraljice. Njeno nastojanje da se žene uključe u politički život naišlo je naravno i na odobravanje i na osudu. Na pitanje kako tradicionalisti gledaju na tu njenu borbu Ranija objašnjava da otpori toj ideji svakako postoje, ali da su oni više utemeljeni kulturološki nego što imaju ikakve veze sa islamom kao religijom. Ona navodi da bez doprinosa žena arapski brod plovi sa polurasirenim jedrima.  Svoje stavove brani argumentima pa se u ovom slučaju poziva na Kuran i kaže da Prorok garantuje jednakost polova.

Na globalnom nivou, između ostalog, učestvovala je u pokretanju YouTube kampanje protiv siromaštva, pod nazivom “U moje ime”, ispred zgrade UN u Njujorku. Apelovala je na svetske lidere da ispune Milenijumske ciljeve i okončaju ekstremno siromaštvo. Tom prilikom je rekla: “Kao što znate na pola smo puta do krajnjeg roka, 2015. godine, za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva UN, a još uvek smo veoma daleko od toga. Zato smo ovde da podsetimo svetske lidere da je veoma važno da obnovimo svoju posvećenost tim ciljevima, da pokušamo da postignemo rezultate koje smo obećali. Jer na pola ispunjeno obećanje je nepravda. Ne možemo da pružimo ruku onima kojima je potrebna pomoć da bismo je posle toga povukli. Ne možemo probuditi nadu samo da bismo je raspršili. Zato smo ovde, da obnovimo posvećenost, da kažemo da nepravda mora biti ispravljena i da podsetimo da Milenijumski ciljevi počivaju na uvažavanju univerzalne humanosti. Zapamtite, nepravda bilo gde na svetu isto je što i nepravda svuda.

U svetu se smatra da modernom načinu života najviše doprinosi kraljevski par, a pogotovo jordanska kraljica za koju kažu sa ima “osmeh lep kao sunčev zrak i decentan i otmen stil oblačenja“. Zahvaljujući njenoj gostoljubivosti Jordan je postao jedan od nezaobilaznih centara svetskog džet-seta. 9. juna 2004.  kralj Abdulah II dodelio joj je počasni čin pukovnika Jordanskih oružanih snaga. 2005. godine proglašena je za treću najlepšu ženu sveta na listi koju su sastavili čitaoci poznatih magazina Harpers i Kvins, a nalazi se i na Vogovoj listi najbolje odevenih žena  sveta. Takođe, u trenutku stupanja kralja Abdulaha II na presto, Ranija je bila najmlađa kraljica na svetu.

izvor naslovne fotografije: Starstock/Photoshot


Ivana Močević je profesor italijanskog jezika i književnosti, težak zavisnik od dobrih romana, poezije, nasmejanih i hrabrih ljudi, kafe, svih vrsta slatkiša, putovanja. Obožava Beograd, svoju sestru i svoje čarobne prijatelje.

Komentari