Oprostiti se od onih kojima ne treba da praviš mesta u svom životu, jer ga oni u svom životu nisu napravili za tebe, isto je što i oprostiti im. Jer samo tako možeš zaista da im kažeš zbogom, bez žaljenja i osećanja krivice. To takođe znači i oprostiti sebi i kad jednom napraviš taj korak – kad počneš da opraštaš i da se opraštaš, da govoriš zbogom i da pri tom sebi i onima koje odbacuješ želiš sve najbolje, osetićeš ogromno oslobođenje i priliv energije i životne radosti.
Reci zbogom ljubavnicima koji ti nisu uzvratili osećanja. Onima u koje si bila ludo zaljubljena, a oni to možda nisu ni znali, ili ih nije bilo briga. Onima kojima si sve dala. Onima sa kojima si bila “zamalo” u vezi (njima je možda najteže reći zbogom) onima koje si volela na daljinu, onima koji nisu hteli sa tobom brak i decu.
Reci zbogom onima koji mogu da žive bez tebe. Onima koji su učinili da osećaš da nisi vredna njihove ljubavi, posvećenosti i naklonosti. Onima koji su te osudili, dok si ti njih prihvatala onakve kakvi jesu. Reci zbogom takvima, da bi oslobodila svoje srce i svoju snagu da poželiš dobrodošlicu onome ko će te izabrati i ko će birati tebe svakog dana, ko će videti tebe pored sebe kad pogleda u budućnost, ko je samouveren a ne uplašen, uzbuđen a ne razočaran, ko je ponosan i nije opterećen osećanjem krivice. Onome ko se u ljubavi ne oseća zarobljeno, nego srećno i blagosloveno, ko će ti dati sve što ti daješ njemu, ko će biti uz tebe, jer to želi.
