Ako smo doživele loše iskustvo (a jesmo) koje je demantovalo neka naša romantična ubeđenja, sklonije smo da poverujemo kako nismo srele pravog ili kako sa nama nešto nije u redu, nego da imamo ograničavajuća uverenja, koja nam u realnosti ničemu ne koriste. Ukoliko su u početku deluje da nam se snovi ostvaruju, a kasnije ispadne očigledno da smo bile u zabludi, pokušavaćemo uporno da vratimo zanos koji smo doživele, ili da pronađemo novog partnera, sa kojim ćemo ga ponovo osetiti, radije nego da preispitamo svoja ubeđenja i da ih odbacimo kao štetna i toksična, kao ograničavajući faktor koji nas emotivno osakaćuje i čini da ne možemo da uživamo i da budemo zadovoljne u realnosti. Uporno hoćemo bajku – čak i kad smo dovoljno razumne i kad nam loše iskustvo donese cinizam u odnosu na bajke, nešto u nama se i dalje tajno nada da ćemo sresti princa i živeti srećno zauvek potom.
Ljubav na prvi pogled
Dešava se ponekad, ali ne onako kako zamišljamo. Ljubav na prvi pogled je zapravo zaljubljenost, uzbudljivo dejstvo hemije zbog koga srljamo u vezu i ništa nam nije važno osim da doživimo to što nam izgleda kao suđeno i čega nismo u stanju da se odreknemo, čak i kad uviđamo razloge zbog kojih bi nam bilo pametnije da se povučemo i ne upuštamo u iskustvo. Ipak, ponekad takva strasna zaljubljenost preživi izazove realnosti i postane duboka ljubav u posvećenoj vezi. I naravno, postane drugačija i nikako nije bajkovita, ali ima bajkovit početak koji nam daje snagu da ne odustanemo kad postane teško i zahtevno. Neki se parovi zaista vole celog života, uspevaju da sačuvaju romantiku i strast, privrženost, vernost i posvećenost, ali to nije zato što ih je spojila ljubav na prvi pogled, nego zato što su se izborili za to što imaju, što nisu bili lenji i razmaženi i nisu očekivali da ljubav sve odradi sama.
