Zajedništvo, parovanje, brak – kako god se to nazivalo, znači isto. Ostati sa nekim, deliti život sa njim, stići do kraja puta držeći se za ruke. I to je najveći izazov i najteži zadatak u savremeno doba, kad tradicionalne vrednosti menjaju oblik i smisao i kad je mnogo važnije pronaći sebe i kad je odgovornost prema svojoj sreći i ispunjenju mnogo važnija od odgovornosti prema zajedništvu i partnerstvu. Uvek je bilo teško, ali ljudi su podnosili teškoće zejedništva, jer ideja o napuštanju zajednice gotovo da nije postojala i gotovo da je bila nemoguća za žene. Izreka da brak traje onoliko koliko žena može da podnese, izgleda da je na više nivoa oduvek bila tačna. Ali danas to ne zovemo podnošenjem, nego izborom, radom na vezi, ulaganjem u partnerstvo, negovanjem ljubavi. I danas zahtevamo da naši partneri isto toliko ulažu i trude se, jer ne želimo da podnosimo. Međutim, mladalačka arogancija prolazi sa godinama i kad sa nekim uspeš da se saživiš u dobru i zlu i da nikad ne izgubiš naklonost, nežnost i pažnju prema njemu, onda znači da je uspelo. Evo šta kažu oni koji su u brakovima proveli najveći deo vremena svog života.
Počnite dan malim ljubaznostima
Možda je to samo kafa koju ćete partneru odneti u krevet, jer to radite stalno i takvi mali rituali su vam neophodni – na taj način svakog jutra potvrđujete povezanost i želju da usrećite partnera. Osećaj zahvalnosti zbog istrajnog služenja ljubavi treba da se probudi ujutru, zajedno sa vama.
