Na njegovom blogu možete, pre svega, da osetite dušu Njujorka u ljudima koje fotografiše. On fotografiše ljude koji u tom nekom savršenom momentu stvaraju njegovu viziju lepote, stila, života i nečega apstraktnog. Baš zato sebe naziva apstraktnim fotografom, jer ne voli da ga oslovljavaju sa ”modni fotograf”. Dok ne pronađe pravu osobu ne uzima fotoaparat u ruke, ne slika po svaku cenu, i nikada nije. Njegova suština je da inspiriše ljude, najviše dizajnere kojima u procesu rada zatreba malo podsticaja. Njegova prva i osnovna inspiracija bila je fotografija nemačkog fotografa Ogusta Sandera (August Sander). On se zove Skot Šuman (Scott Schuman) i stoji iza fotografija koje nas očaravaju iz dana u dan, iznova i iznova, svakim novim postom na blogu The Sartorialist.
Rođen je u Indijani 1968. godine, gde je i studirao trgovinu odećom i izradu kostima. Još kao tinejdžer radi u lancu prodavnica Chess King, koji je bio popularan 80-ih, gde stiče neophodno iskustvo za dalji rad. Ume da sašije sve – od pantalona pa do večernje ženske toalete, ali smatra da je za to potrebno previše vremena, rada i truda, pa se time nije dublje zanimao. Nakon završenog fakulteta seli se u Njujork gde radi kao predstavnik velikih dizajnerskih kuća kao što su Džejms Kovijelo (James Coviello), Valentino, Piter Som (Peter Som), Žan Pol Gotje (Jean-Paul Gaultier), Helmut Leng (Helmut Lang) i mnogih drugih. Recesija nakon bombardovanja bliznakinja u Njujorku naterala je mnoge da promene svoj način života, pa tako i Skota, tada direktora za mušku modu u Bergdorf Goodman. U tom periodu, još uvek ne razmišljajući o blogu, odlučuje da se bavi onim što ga je prvenstveno najviše privlačilo – fotografijom. Počinje slikanjem svojih kćerki. Ali ono što je želeo je da spoji svoje dve velike ljubavi, fotografiju i modu, ali ne na onaj način kao što to čine ostali modni fotografi. Želeo je nešto više.
Osećao je kao da je davno raskinuta veza izmedju onoga što je prodavao ljudima i toga kako je on video da ljudi nose stvari. Tada je stvorena ideja o blogu. Godine 2005. osniva blog, ali prevashodno da bi doprineo stvaralaštvu dizajnera širom sveta, jer je i sam znao da je ponekad teško naći inspiraciju. Teško da ikada dizajneri posmatraju ljude na njegovim fotografijama kao nešto što je odlična kombinacija ili nešto što bi oni stvorili – ono što njih fascinira je apstraktna koncepcija boja, proporcija, materijala, krojeva, mešanja i mešavina koju ovaj fotograf uspeva da uhvati iznova i iznova na ulicama svetskih metropola. Nedugo nakon lansiranja bloga i svakodnevnih postova, Šuman počinje da interesuje širu javnost, te ga urednici www.men.style.com sajta šalju u Evropu da pravi fotografske izveštaje sa nedelja mode. Subjekat njegovog rada počinje da se širi i upotpunjuje. Može se primetiti kako polako počinje da se zaljubljuje u ljude koji nose visoku modu, ali isto tako i njegove fotografije postaju kvalitetnije i lepše.
Kada revije nisu u jeku, Skot je najčešće u svom kraju, Sohou, gde slika svaki dan. Često se desi da se vrati kući sa samo jednom ili dve fotografije, jer jednostavno fotografiše samo onda kada to stvarno oseti, ali kada ne nađe nikoga ne bude obeshrabljen. Ne zanimaju ga poznate ličnosti, osim ako se ne obuku lepo, njega privlači samo apstraktna umetnost koju uhvati na pojedincima, realnim ličnostima. Osim Njujorka, često Pariza, Milana i Londona, od skoro je počeo da fotografiše i na ulicama Firence i Seula.
Godine 2007. Garans Dore (Garance Doré), blogerka i ilustratorka iz Pariza, se prvi put pojavljuje na njegovom blogu. Nedugo zatim, upoznaju se na nedelji mode u Parizu, u vreme kada Skot prolazi kroz težak razvod sa svojom tadašnjom ženom, i oboje priznaju da na početku uopšte nije bilo varnica. Stvar se ubrzo menja, i nekadašnja velika ljubiteljka Sartorialista sada postaje nešto mnogo više autoru ovog bloga. Skot daje Garans profesionalni fotoaparat i ona počinje da stvara na sličan način kao i on, ali više kroz neku emocionalnu dimenziju. Skot voli da kaže da ono što ga je osvojilo kod ove Parižanke, koja se tada oblačila kao vojnik – kako je njihova zajednička prijateljica, Ana Delo Ruso (Anna Dello Russo) opisuje – jeste to što zna da će biti lepa kada ostari. Kada je objavljena Šumanova knjiga 2009. godine, ”The Sartorialist”, na potpisivanju u Barneys-u, Dore je sedela pored njega u prelepoj koktel haljini bez bretela i moglo se videti kako i koliko blistaju, a i koliko se stil Dore promenio otkad je upoznala Skota.
Kada blog već ima oko 120 hiljada poseta dnevno, Skota počinju da angažuju mnoge ozbiljne kompanije. Sarađivao je sa Kond Nast (Conde Nast), Saks Fifth Avenue, bivšom francuskom urednicom ”Vogue”-a, Karin Rojtfeld (Carine Roitfeld), DKNY, GAP, Burberry, ali je takođe rangiran medju top 49 muškaraca godine od strane sajta www.askmen.com. Piše mesečnu kolumnu za časopis GQ, a njegov blog ”Time” je uvrstio u top 100 dizajnerskih uticaja godine 2007. Za relativno kratak period uspeva da ostvari snove mnogih, a pri tom radeći samo ono što istinski voli.
Profesionalci s pravom tvrde da je Skot Šuman ustanovio novi brend novinarstva koji su oberučke prihvatile mnoge druge kompanije i sajtovi. Na pitanje kada će biti vreme da se nastavi dalje, Šuman samouvereno odgovara da će ga teško iko izvući iz ovog posla. ”Ovo je savršen stil života za mene. Sartorialist možda jedino može da napreduje i više ne bude blog, ali radiću ovaj posao još 40 godina i na kraju ću imati katalog sa fotografijama iz celog sveta!”
Jelena Todić obožava modu, smeh, Beograd, crnu čokoladu, kafu Doppio Marrakesh, svoje divne drugarice, a pre svega da slika i da bude slikana. Smatra Audrey Hepburn neprevaziđenom ikonom stila. Njen moto: “Nothing is impossible, word itself says I’m possible.” (A. Hepburn)