Seksualna trgovina – davanje i nedavanje

Seksualna trgovina – davanje i nedavanje

Prihvatali mi to ili ne, koncept davanja i nedavanja ima svoje mesto u našim glavama. I kad ga izbacimo, on se vrati, izgura i išutira koncept razmene i uglavi se između želje i osujećenosti. Ne sviđa mi se to. Žulja me i nije mi dobro. Seks je suviše dragocen u mom sistemu vrednosti da bi bio tako prostački tretiran kao davanje i nedavanje. Ali, ko me pita? Mislim, kad me neko pita, ja kažem možda. Jer kako tek tako da odbijem seks?

Samo, to što nudi taj ko pita, možda dolazi sa nivoa davanja i nedavanja i verovatno uopšte nije ono što ja mislim, kad mislim na seks. Zbog onog malog procenta mogućnosti da se sretnemo na pola puta, da on misli da sam mu dala, dok se ja bavim razmenom, ne odbijam ponuđeno odakle god da dolazi. Moje možda je uvek više da, nego ne i počinje negde u osećanju zahvalnosti i počastvovanosti time što me je neko poželeo. Ja to pogrešno shvatam, naravno. Jer nije on poželeo mene, nego seks.
U stvari, ja to shvatam sasvim onako kako jeste u konceptu razmene. I vrlo sam bezobrazna s tim. Uopšte ne dopuštam velikodušnom ponuđaču da misli da će se uglaviti kao izvođač radova.

I kad shvate da se tu neće odvijati samo seks, bar što se mene tiče, obično odustanu. Povuku se. Uplaše se. Izračunaju da im se uopšte ne isplati da se zarad običnog seksa nađu upleteni u neki odnos koji uopšte nisu tražili. Reše da ne daju.
To je otprilike, putanja kojom muškarac od tačke A u kojoj je tražio da mu dam, stigne do tačke B u kojoj je rešio da mi ne da.
I njemu je možda laknulo što se nikakvo davanje nije odigralo. A ja? Kako se ja osećam?

ljubavni par tekst Seksualna trgovina   davanje i nedavanje

Ja  kad shvatim da sam od poželjne postala odbijena, uopšte mi nije svejedno. Osećam se osujećeno. I osećam se odgurnuto. Ma osećam kao da me upravo nešto gura i šutira u neko mesto koje ne mogu tačno da lociram. Nešto mi je tu neprijatno poznato. Ah, da. Ta gadno iskežena gubica pripada konceptu davanja i nedavanja, koji reži na moj išutirani koncept razmene, koji uopšte nema čime da se odbrani i nametne. Jer ja sam uvređena. Nije mi dao. Mrzim ga zbog toga.

Možda je on kukavica, sitna duša, sebičnjak i kalkulant, ali ja sam budala. Mogla sam da se pravim da mu ne dam, pa onda da mu dam. Imala bih seks, ej! Snašla bih se nekako da u tom seksu doživim ono što od seksa tražim. Ovako, bavila sam se konceptualnom filozofijom i ispušila, onako skroz pragmatično. I još sam ispala nedosledna na kraju. Nisam uspela da zadržim koncept razmene i da jednostavno zaključim da se nisu stekli uslovi za razmenu.

Jer za razmenu je potrebno dvoje. Čudna podudarnost da je isto toliko potrebno i za seks. Ali sigurno tu ima nekih imaginarnih brojeva, nepoznatih promenljivih činilaca i ostale više matematike. Nemoguće da je baš toliko prosto. Daš ili ne daš. I nije ti svejedno.

Pročitajte i ovo:

Od njega do čizama: Koliko košta želja

Kako da budeš premija u njegovom životu

Kad je muškarac veća kučka od vas

Aleksina Đorđević