Prethodni tekst iz serijala “Skitajući sa Dunjom” možete pročitati ovde.
Dunja je već dugo želela da dobije papagaja, pa smo celo pre podne proveli obilazeći prodavnice kućnih ljubimaca u potrazi za idealnim primerkom. Međutim, ni u osmom pet šopu u koji smo ušli Dunja nije pronašla “onog pravog”. Problem je bio u tome što ni jedan papagaj nije bio dovoljno šaren. A htela je mnogo šarenog papagaja kakvog je videla u jednom crtanom filmu, ali nije mogla da se seti u kom.
I tako smo pomalo razočarani odustali. Na putu do autobuske stanice krenuli smo lagano pešačkom zonom, razgledajući usput izloge radnji sa leve strane ulice. Dan je bio sunčan i topao, i puno ljudi takođe je uživalo u podnevnoj šetnji.
Kada su pored nas prošle dve devojke u kratkim letnjim haljinama i sandalama sa kao olovkama tankim potpeticama, urođeni instinkti jačeg pola učinili su svoje i naterali me da iz ruke ispustim reklamni flajer koji su nam dali u jednom od pet šopova kako bih imao izgovor da zastanem i osvrnem se ka njima. Dok sam uzimao papir sa zemlje, video sam da se Dunja takođe okrenula i po prgavom osmehu na licu shvatio sam da je prozrela moj taktički trik.
– Reći ću te Maji kad dođe da si gledao devojke na ulici! – rekla mi je kada smo nastavili svojim putem.
-Možeš slobodno, ona to već odavno zna. – rekoh nasmejavši se i namignuvši joj. – Šta ima loše u tome da pogledaš lepu devojku?
Ćutala je nekoliko trenutaka pre nego što je odgovorila. – Pa nema. I ja ću biti lepa kad porastem.
– Dunja, ti si lepa i sad.
– Pa nisam dovoljno. Moram da imam šminku i sve to da bih bila lepa. Ali kad porastem mama će mi dati da se šminkam! – rekla je sklanjajući pramenove kose koje joj je vetar nanosio na lice.
– Ha, ma ne treba ti šminka da bi bila lepa! Puno devojaka kad se našminkaju izgledaju manje lepo nego što zaista jesu. Lepe devojke ne bi uopšte trebale da se šminkaju!
– Pa, moj tata mojoj mami kaže da je lepa samo kad se ona našminka – odgovori Dunja i krenu da mi ozbiljnim tonom obrazlaže svoju tezu da nema lepote bez pudera i karmina. – Mojoj mami kad svaki dan čisti i sprema u kući ili kad izađemo napolje u šetnju tata ništa ne kaže. A kad je nešto važno pa se mama lepo obuče i našminka i obuje cipele sa štiklama, tata joj kaže da je baš lepa.
Na te njene reči ostao sam zatečen. Fascinirao me je način na koji je izvela takav zaključak na osnovu onog što je videla od svojih roditelja. To je istovremeno bilo tako pogrešno a opet potpuno tačno!
– Tako je i na njihovom venčanju mama morala da obuče lepu belu venčanicu i da se našminka da bi se tata venčao sa njom! Gledala sam na slikama! – Dunja je ovo rekla dovoljno glasno da privuče pažnju para sa kojim smo se upravo mimoilazili koji se osvrnuše za nama i zakikotaše na njene iskrene reči.
I sam sam se slatko nasmejao. Izgleda da ću večeras morati da razgovaram sa njenim tatom. Definitivno će morati češće da govori ženi koliko je lepa! Čak i kada je bez šminke!
Milan Jokić je lovac na zvezde padalice, deteline sa četiri lista, zlatne ribice i sva druga bića i predmete koji ispunjavaju želje. Kada bude pronašao nešto iz ovog čarobnog arsenala poželeće da postane pripadnik Noćne straže Ankh Morporka. Do tada, uz olovku i papir stvara malo dobre magije kojom život u ovom sivom svetu čini podnošljivijim.
