Skitajući sa Dunjom: Zaljubljenost

Skitajući sa Dunjom: Zaljubljenost

Prethodne tekstove iz serijala “Skitajući sa Dunjom” možete pročitati ovde.

Lepo sam se naspavao jer nisam morao da se budim rano kao obično. Dunja je sa mamom išla kod lekara pa su mi rekli da dođem kasnije. Bilo je super za promenu ustati i spremiti se bez žurbe.

Kada sam stigao u Dunjin stan i ispratio njenu mamu, zatekao sam Dunju kako sedi za trpezarijskim stolom i igra se starim stetoskopom, istovremeno gledajući u list tankog papira – onog na kome se ispisuju lekarski nalazi. Naravno, nije znala da čita, a čak i da jeste, to joj za lekarski rukopis ne bi pomoglo.

- Vidiš, nije mi ništa! – reče i pruži mi nalaz da se i sam uverim, ali ga je samo trenutak kasnije uzela nazad.

– Daj mi! Ti se ne razumeš, ti nisi doktor.

- Nisam, ali super ako ti kažeš da ti nije ništa. Izvukao sam drugu stolicu i seo pored nje. – A šta ti je to?

- To je od moje mame.  Uzela je stetoskop sa stola i stavila slušalice sebi u uši. – Moja mama je doktor za srce! Ona samo sluša srce ovako i odmah ti kaže jesi li zdrav ili bolestan!

Znao sam da su Dunjini roditelji bili lekari. Majka joj je bila kardiolog, a otac fizioterapeut.

- I kako to radi? Upitao sam naivno.

Dunja je volela da deli svoja znanja sa ostatkom čovečanstva.

- Staviš ovu pločicu na srce, ali moraš da skineš majicu! I onda mama tako sluša kako ti srce lupa i zna da li ti treba neki lek. Ako ti srce brzo lupa, to ne valja, mada nije baš dobro ni da kuca mnogo polako. Rekla je to sa pomalo zabrinutim izrazom lica, kao da nije bila sasvim sigurna da li je tačno kazala. Ali trenutak kasnije povratila je samopouzdanje i nastavila.

- Najbolje je kad ti srce kuca lepo – ni brzo ni polako. Ali ne može svako da bude lekar za srce. Za to moraš da imaš dobar sluh, da možeš dobro da čuješ u slušalice. Mama zna sve kako treba da se leči srce, ali ako se neko zaljubio to je opasno, od toga ne može da se izleči!

Ostao sam zatečen. Nisam hteo da dovedem u pitanje njenu stručnost na polju medicine, ali povodom ove tvrdnje sam morao da reagujem.

- Otkud ti to? Pa svi ljudi se zaljubljuju! Dobro, nije baš da ne izgledaju kao da im nešto fali, ali nije to opasno! Naprotiv, mnogima se sviđa!

- Ja sam čula kad je jednom mama pričala sa mojom sestrom Milicom, to je sestra od moje tetke, ona je velika isto tako kao ti i rekla je mami kako se zaljubila i da joj srce brzo lupa, a mama je rekla da oko toga ona ne može da joj pomogne, da za to nema leka!

- Pa to se samo tako kaže! Mislim, jeste da za zaljubljenost ne postoji lek, ali uglavnom nikome nije ni potreban. Ljudi vole da budu zaljubljeni! I ti ćeš se jednog dana zaljubiti, pa ćeš videti kako je to!

- E neću! Ako od toga boli srce onda neću da dobijem tu zaljubljenost! Rekla je to mrzovoljno dok je stetoskopom slušala sopstveno srce.

- To je više kao… golicanje, ali onako prijatno. Jednog dana će se samo desiti, a ti nećeš moći ništa da uradiš da se izlečiš. I svideće ti se!


Milan Jokić je lovac na zvezde padalice, deteline sa četiri lista, zlatne ribice i sva druga bića i predmete koji ispunjavaju želje. Kada bude pronašao nešto iz ovog čarobnog arsenala poželeće da postane pripadnik Noćne straže Ankh Morporka. Do tada, uz olovku i papir stvara malo dobre magije kojom život u ovom sivom svetu čini podnošljivijim.