Slatka istorija čokolade

Slatka istorija čokolade

“Samo još jedna kockica, ili dve…” Rečenica kojom najčešće pokušavamo da se odupremo želji za čokoladom kada, kao posluženje, stoji pred nama. A i kako odoleti ovom ukusu, ovoj predivnoj poslastici, koja je (kako kaže meksička legenda) bila piće bogova u raju.

SLIKA 1.jpg Slatka istorija čokolade

Kako odoleti?

Istorija čokolade počinje u Severnoj Americi, a dokaz o kakao piću datira iz 1900. godine p.n.e. Reč čokolada potiče iz astečkog jezika, od reči czoko-latl, što u prevodu znači kakaovo piće. Čokolada se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i brojnih drugih dodataka, ali najvažniji je kakao. Kakao potiče iz tropskih nizija Južne Amerike, a poslednja tri milenijuma intenzivno se gaji u Centralnoj Americi i Meksiku. Još su mezoameričke civilizacije otkrile njegovu lepotu i spremale čokoladna pića - xocolatl. Već po ukusu, ovom piću dodavali su vanilu ili čili papričice.

Kakao i čokolada bili su veoma skup i luksuzan proizvod u Sjedinjenim Američkim Državama u doba pre dolaska Evropljana. Godine 1606. italijanski trgovac Antonio Karleti (Antonio Carletti), tajno prenosi seme kakaoa u Evropu i od tada nikog ne ostavlja ravnodušnim. U Londonu se 1657. godine otvara prva prodavnica čokolade, 1750. ona stiže u Švajcarsku, a 1778. godine napravljen je prvi kolač od čokolade, i to u Austriji – Zaher torta (Sachertorte). Godine 1830. čokolada se prvi put meša sa lešnikom, u Švajcarskoj, gde je i napravljena prva mlečna čokolada 1875. U Belgiji 1911. godine počinje sa radom fabrika Kalebo, koja i danas proizvodi jednu od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.

SLIKA 2.jpg Slatka istorija čokolade

Komadić raja

Za čokoladu je vrlo važan proces obrade: biraju se najbolja zrna i njihove mešavine. S obzirom na to da seme kakaoa ima gorak ukus, neophodno je izvršiti fermentaciju kako bi se dobila određena aroma i boja. Posle toga, zrna se ljušte, suše, peku, drobe, seju kroz sito i ređaju po veličini. Gusta kakao masa dobija se kada se zrna samelju, a zatim od nje nastaju kakao maslac i kakao prah. Posle ovog dugotrajnog procesa, pravi se željena vrsta čokolade, u raznovrsnim oblicima.

Bela, crna, topljena ili mlečna – osećaj zadovoljstva preplaviće vas kada okusite bilo koju od njih. Crna čokolada važi za najkvalitetniju i najzdraviju. Čokoladu je poželjno čuvati na suvom i hladnom mestu, najbolje bi bilo u zatvorenoj posudi, jer ukoliko je temperatura viša, zbog topljenja će promeniti izgled. Ne brinite, ukus će ostati isti.

SLIKA 3.jpg Slatka istorija čokolade

Topla čokolada dobra i za zimske i za letnje dane

Ono što je bitno jeste da je čokolada vrlo dobra za zdravlje: za zdravije srce, bolji krvni pritisak, snagu mišića, lepši izgled kože, a veruje se i da je dobar i moćan afrodizijak. Čokolada je izvor minerala: magnezijuma, gvožđa, kalijuma… Međutim, neophodno je biti pažljiv, jer je vrlo kalorična i sadrži visok procenat masti i šećera.

Naučno je dokazano da se konzumiranjem slatkiša čovek oseća veselije, oslobađa se napetosti, lišava se neraspoloženja. Ne uskraćujte sebi ovu lepotu, probudite čula, grickajte čokoladu, uživajte u svakom zalogaju. Budite hedonisti.


Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.